Prokop koristite na sopstvenu odgovornost: Železnička stanica i dalje bez dozvole za upotrebu

Glavna železnička stanica u Beogradu „Prokop“ počela je sa gradnjom 1977. godine. Iako je njena izgradnja odlagana, zaustavljana i nastavljana godinama, 2023. godine je zvanično otvorena kao „potpuno dovršena“ – ili je bar tako izgledalo. Ispostaviće se da je stanica radila i pre svečanog otvaranja te godine, da su nakon toga nastavljeni radovi u zgradi, ali da Prokop ni dan danas nema upotrebnu dozvolu.

Iako je upotrebna dozvola konačan dokument koji odobrava korišćenje nekog prostora, on se može koristiti ali „na sopstvenu odgovornost“, kaže arihtekta Slobodan Maldini. Ovo nije neuobičajena situacija jer, kako je kazao, mnogi objekti u Srbiji nemaju upotrebnu dozvolu godinama, pa tako ni oni najpoznatiji kao što je to bio most Gazela.

Postavlja se pitanje, da li godinama ulazimo u zgrade i koristimo puteve koji nemaju dozvolu za korišćenje, a ni ne znamo da to radimo „na sopstvenu odgovornost“, odnosno na odgovornost investitora.

Zgrada stanice Beograd Centar odnosno Prokop otvorena je 20. oktobra 2023. godine uz prisustvo srpskih zvaničnika. Iako su vozovi prolazili i stajali na Prokopu i pre izgradnje stanične zgrade, a karte prodavane u jednom delu postojeće zgrade, putnici su ulazili na perone spolja. Sama stanica je zvanično otvorena 20. oktobra 2023. godine uz prisustvo zvaničnika.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je tada izjavio da „sve izgleda kao da je to neki svetski aerodrom, a ne železnička stanica“. Tako se na otvaranju provozao pokretnim stepenicama koje dan nakon toga nisu radile, niti rade danas.

Međutim, predsednik se tada osvrnuo i na probleme, pa je kao jedan od njih naveo i parking prostor „koji ćemo morati da rešavamo zbog ovih ostalih zgrada koje ovde niču“.

„To me jedino brine, ovo postaje novi centar grada“, rekao je on.

Upravo tih 88 parking mesta i stanična zgrada 4. oktobra ove godine i dalje nisu imali upotrebnu dozvolu, odnosno ni parking a ni zgrada nisu dozvoljeni za korišćenje. Rešenje koje to potvrđuje izdalo je Ministartvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Naime, rešenjem je odbačen zahtev Infrastruktura železnice Srbije (investitora) „za izdavanjem rešenja kojima se odobrava upotreba izvedenih radova na izgradnji stanične zgrade sa parkingom sa 88 parking mesta“.

Na to je prvi ukazao narodni poslanik Radomir Lazović, koji je istakao da prema rešenju koje je izdato na samoj zgradi postoje dva ključna propusta.

Na konferenciji koju su održali poslanici Zeleno levog fronta, Jelena Jerinić je kazala da se sa nedostacima koji se navode na šest strana u pomenutom dokumentu, „ne može pustiti u rad omanji montažni objekat, a kamoli objekat javne namene“.

Radovi na Prokou u septembru 2023, Foto: Katarina PantelićNova ekonomija / KP

Ona je istakla dva ključna nedostatka navedena u rešenju, zbog kojih stanična zgrada u Prokopu nije dobila upotrebnu dozvolu. Prvi je taj što radovi na zgradi nisu izvedeni u skladu sa izdatom građevinskom dozvolom, a drugi je što ne postoji nijedan dokaz da je zgrada prešla tehnički pregled.

„Izveštaj komisije za tehnički pregled izgleda kao da je fabrikovan, jer ne postoji nijedno ime, broj licence, niti je podnet dokaz da postoji ugovor o angažovanju firme koja treba da obavi tehnički pregled. Postoje sumnje da su stvari rađene ne samo aljkavo, nego suprotno zakonu i da postoje elementi prekršajnih i krivičnih dela“, istakla je Jerinić.

Dodala je i da je upitan kvalitet izvedenih radova i da se ne može utvrditi po kojim standardima i na koji način je kvalitet kontrolisan.

Jerinić je demantovala izjavu predsednika Aleksandra Vučića, koji je govorio o privremenoj dozvoli dok se čeka upotrebna.

„Privremena upotrebna dozvola ne postoji, to može da vidi svako ko otvori Zakon o izgradnji objekata. Može da postoji probni rad, ali ne za objekte ove namene i ne može da traje toliko dugo“, ukazala je Jerinić.

Gradnja železničke stanice u Prokopu počela je pre pola veka, a Odlukom Vlade Srbije 2020. godine taj projekat proglašen je projektom od državnog značaja i njegova realizacija poverena je kompaniji „Relvej Siti” (Railway City). Tada je bilo planiran početak radova u trećem kvartalu 2021. godine, ali se to nije dogodilo. Radovi na zgradi počeli su tek u avgustu 2022. godine, a rok za završetak je bio 15 meseci.

To ne bi bilo sporno, da upravo ova firma, nije osnovana par meseci pre potpisivanja ugovora, u aprilu 2019. godine. Ono što se zna, prema izjavama zvaničnika, da će „Relvej siti“ dobiti i deo, odnosno zgrade koje sada gradi u kompleksu Prokopa, koji će moći da komercijalizuje za svoje potrebe, a rok za završetak svih radova je 2025. godina. U pitanju je firma iza koje stoji Branislav Grujić, vlasnik PSP Farman holdinga, jedne od vodećih građevinskih firmi u Srbiji, kako su mediji svojevremeno otkrili.

Možemo li da koristimo zgradu ako nema upotrebnu dozvolu?

Nakon svih podataka postavlja se pitanje kako je uopšte moguće da se zgrada kao što je Prokop, kroz koji dnevno prođe više hiljada ljudi, koristi, a nema dozvolu za upotrebu.

Odgovor na to pitanje dao je, u razgovoru za Novu ekonomiju, arhitekta Slobodan Maldini.

„Postoje mnogi infrastrukturni projekti koji su stari po 50 godina koji nemaju upotrebnu dozvolu. Kada se izvrši tehnički prijem, komisija koja je izvršila tehnički prijem podnese zahteve za ispravku nekih nedostataka. Ti nedostaci mogu da budu bitni, a mogu i da budu neki nebitni. Broj nedostataka može da bude veliki i da njihovo rešavanje traje dugo, a u nekim slučajevima te nedostatke nikada ni ne reše“, kazao je on.

Dodao je da u tom slučaju sam investitor koji je radio neku zgradu često zanemari nedostatke i ostavi zgradu takvu kakva jeste, a objekat ostaje takav godinama i koristi se.

„Upotrebna dozvola je papir koji je konačan ali niko ne može da spreči da vi objekat upotrebljavate na sopstvenu odgovornost. Postoje objekti vrlo značajni kod nas koji nemaju upotrebnu dozvolu kao što je bio na primer most Gazela. Otkada je most napravljen on nije dobio upotrebnu dozvolu jer nije bezbedan“, rekao je Maldini.

Istakao je da to nije iznenađujuć podatak jer je most rekonstruisan dvehiljaditih uz pomoć stranih fondova ali da je pitanje da li su pri toj rekonstrukciji sanirane greške.

„Pitanje je i da li su kasnije oni ‘peglali’ papire ali mislim da to nisu mogli da urade“, dodao je arhitekta.

Građevinski fakultet povodom rušenja nadstrešnice: Pritisci na inženjere česti, nemar u održavanju objekata