Prosečna plata od 500 evra privlači trgovinske lance

Prosečna zarada od najmanje 500 evra za velike svetske trgovce je zlatni standard i oni ne dolaze ako ovaj preduslov nije ispunjen.

Da li je obimna i komplikovana birokratska procedura, na koju se ovih dana požalila savetnica švedskog ambasadora, objašnjavajući zašto „Ikea” još ne dolazi u Srbiju, glavni razlog ili samo izgovorza to što nas trgovine svetskog formata izbegavaju?

Istraživanje „Politikinog“ dodatka „Potrošač” pokazalo je da je trenutno standard odlučujući faktor, te ne čudi što su se u poslednjoj anketi ovog lista trgovci poput „Bile“, „Špara“ pa čak i „Volmarta“ izjasnili da u skorije vreme nemaju nikakve planove za Srbiju. 

Ako pogledamo kartu država regiona i pozicioniranje velikih trgovinskih lanaca u njima, jasno je da je kupovna moć presudna. Dovoljno je uporediti prosečne zarade i zaključiti čime su se veliki trgovinski lanci vodili započinjući poslove u regionu. Naravno, ni otežano dobijanje građevinskih dozvola i lokacija i visok rizik poslovanja ne treba isključiti. 

Kako nezvanično saznaje „Potrošač“, donja granica da bi jednu državu razmatrali za ulaganja jeste prosečna plata od najmanje 500 evra. 

U Srbiji su raspoloživa sredstva za potrošnju po domaćinstvu oko 250 evra, što je izuzetno nizak nivo potrošnje, oko šest do sedam milijardi evra. To je, kaže Dragovan Milićević, državni sekretar u Ministarstvu trgovine, slab podsticaj za velike igrače poput „Ikee” ili drugih trgovinskih lanaca tog formata. 

„Prosečna zarada od najmanje 500 evra je za velike svetske trgovce zlatni standard, ne dolaze ako ovaj preduslov nije ispunjen. Srednja klasa nema dovoljno para i oni to znaju, snimili su odavno naše tržište“, ističe Milićević, dodajući da je istina da smo i zakomplikovali dobijanje građevinskih dozvola i da je to, uz neefikasnu državnu administraciju, veliki problem. 

Profesor Ekonomskog fakulteta dr Stipe Lovreta ističe da Srbiji nedostaje diskontni lanac poput „Lidla“, koji je poznat po cenovnoj konkurenciji. To je i jedini format trgovine koji nam nedostaje, a koji bi sigurno doneo promene koje bi potrošači osetili. 

„‘Lidl’ na svim tržištima na kojima posluje ima za oko 20 odsto niže cene od konkurencije. Njegova politika je veći obrt i niže cene, međutim, bilo bi zanimljivo videti kako bi se postojeći trgovci prilagodili tim novim uslovima i da li bi hipermarketi pokušali da se izjednače po cenama i u kojoj meri“, kaže Lovreta. 

Srbija je, prema njegovom mišljenju, odavno otvorila tržište i ne postoje nikakve prepreke da se i kod nas nađu veliki igrači. 

„U maloprodaji imamo relativno vidnu konkurenciju, mislim da sledi ukrupnjavanje trgovine. Lidl kupuje lokacije, jer oni na novo tržište ulaze sa više objekata odjednom, Karfur ima plan da uđe na Balkan i to je već počelo da se realizuje, postojeći lanci su se dobro pozicionirali i sigurno će biti zanimljivo u godinama pred nama“, ističe profesor Lovreta.