Prosečna porodica troši oko 67.000 dinara mesečno

Da bi podmirila najosnovnije potrebe, nabavila hranu i platila komunalije, srpska porodica mora da potroši platu i po. Prema poslednjem vaganju kupovne moći, za pokriće osnovnih troškova (ovog septembra) bilo je potrebno izdvojiti 67.481 dinar.

Kako pišu Novosti, troškovi prosečne statističke korpe za godinu dana skuplji su za 0,5 odsto, a „minimalne“, koja je iznosila 35.248 dinara, za 0,8 odsto. A prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna zarada tada je iznosila 43.925 dinara. 

„Za pokriće prosečne potrošačke korpe u septembru 2015. bilo je potrebno 1,54 prosečnih plata, a „minimalne“ 0,8 zarada“, ukazuje Vesna Kovač, državni sekretar Ministarstva trgovine. – Kupovnu moć iznad proseka Republike imali su samo Beograd i Smederevo, a na nivou „proseka“ bili su Novi Sad, Užice i Kragujevac. U svim gradovima koji se statistički prate prosečna mesečna zarada pokrila je minimalnu korpu, nije bila dovoljna za pokriće prosečne. 

Najveći „udar“ na domaćinstvo svakog meseca su kupovina hrane i bezalkoholnih pića, na šta ode i do 47 odsto prihoda. Ipak, fiksni računi sve više opterećuju porodice. Jer, prema zvaničnim podacima, na stan, vodu, struju, gas i ostale energente treba da izdvojimo više od 20 odsto od ukupnih primanja domaćinstva. Telefoniranje, internet i kablovska TV „pojedu“ još oko pet odsto prihoda, a za prevoz damo čak osam odsto od svega što zaradimo. 

„Plata i svaki dinar veoma se brzo potroše“, kaže Beograđanka Marija P., i ističe da su prihodi nedovoljni da se podmire svi izdaci. – Samo troškovi za stan od 50 kvadratnih metara iznose više od 15.000 dinara, a na to treba još da dodam i račune za mobilne telefone, vrtić i gradski prevoz. Ode bukvalno cela plata na te troškove, a oni moraju da se plate svakog meseca. A kada se dodaju i izdaci za hranu, nemoguće je živeti bez minimum plate i po. Nevolja je, međutim, što je za mnoge i prosečna zarada nedostižna. 

U potrošačkim organizacijama objašnjavaju da to što već godinama čim pomenemo potrošačku korpu pričamo jedino o hrani i komunalnim uslugama, pokazuje da samo „pokrivamo“ elementarne potrebe. 

„Sve što zaradimo, potrošimo kako bismo platili struju, grejanje, telefon, napunili frižider“, tvrdi Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača. – Zaduživanje je najčešće način da se „zakrpi“ razlika između plate, „korpe“ i da se pregura do 1. u mesecu. Ostali troškovi su srezani koliko je to moguće, a hteli ili ne, građani su prinuđeni da štede na svakom koraku.