Prošle godine 2.400 firmi iz Srbije izvozilo CBAM robu u EU

Srpske kompanije koje u Evropsku uniju izvoze proizvode iz sektora aluminijuma, gvožđa/čelika, cementa, veštačkih đubriva, električne energije, vodonika imaju u buduće obavezu da svoje partnere u EU obaveštavaju o direktnim i indikretnim emisijama štetnih gasova koji su ugrađeni u te proizvode.

Oko 2.400 privrednih društava iz Srbije je izvozilo takozvanu CBAM (Carbon Border Adjustment Mechanism) robu u Evropsku uniju tokom prošle godine, a od toga 1.400 je to radilo u poslednjem kvartalu 2023. godine. Ove brojke ne obuhvataju samo proizvođače, već i trgovce ili korisnike ovih roba, naveli su iz Privredne komore Srbije za Novu ekonomiju.

Privredna komora Srbije ne raspolaže preciznim podacima koliko je kompanija iz Srbije poslalo svojim partnerima u EU izveštaje za prvi izveštajni period (četvrti kvartal 2023), jer je CBAM kao mehanizam i kreiran tako da bude prevashodno razmena podataka o ugrađenim emisijama između kompanija, izvoznika van EU i uvoznika sa sedištem u EU, pa u tom smislu, u ovom trenutku, ne postoji javno dostupan centralizovani nacionalni registar obveznika CBAM-a.

Prema podacima PKS, najveći broj obveznika čiji proizvodi podležu CBAM obavezama nalazi se u industriji aluminijuma, gvožđa i čelika (prema preliminarnim procenama više od 95 odsto), a zbog manjka resursa i nivoa pripremljenosti poseban izazov biće za mala i srednja privredna društva iz metalskog sektora – bilo da direktno plasiraju finalni proizvod na tržište EU ili je njihov proizvod jedna od karika u dobavlјačkom lancu finalnog proizvoda koji izvozi druga kompanija.

Govoreći o izazovima koje je donela nova evropska regulativa, PKS navodi da svakodnevna praksa pokazuje da ni kompanije u Evropskoj uniji, koje su formalni CBAM izveštajni deklaranti, u značajnom procentu nisu informisani o svojim obavezama prilikom uvoza robe koja podleže CBAM regulativi.

„Mnogi naši izvoznici nisu dobili nikakvo obaveštenje od svojih kupaca iz EU da je potrebno da im za četvrti kvartal 2023. godine dostave podatke o ugrađenim direktnim i indirektnim emisijama u proizvode koje izvoze, kao i o eventualnoj ceni već plaćenoj za ugrađene emisije u zemlji porekla“, navodi PKS.

Šta je CBAM?

Da bi sprečila potencijalno „curenje ugljenika“, odnosno rizik da evropski proizvođači presele svoju proizvodnju u zemlje u kojima se naplaćuju manji (ili nikakvi) porezi na ugljenik, ili da pak nesmetano uvoze konkurentne proizvode iz trećih zemalja na svoje unutrašnje tržište, EU je u maju prošle godine donela Uredbu o mehanizmu prekograničnog usklađivanja (cene) ugljenika (CBAM Regulation) koja je na snagu stupila u oktobru iste godiine.

Uredba sadrži određene zahteve, koji se odnose na operatere instalacija-izvoznike i CBAM deklarante-uvoznike ove robe, o tome na koji način se vrši izračunavanje specifičnih ugrađenih emisija i šta treba da sadrži izveštaj koji podnosi CBAM deklarant.

Inicijalni obuhvat CBAM pokriva uvoz robe iz šest sektora sa intenzivnim emisijama za koje se smatra da su izloženi većem riziku od „curenja ugljenika“ na carinsku teritoriju EU: električna energija, gvožđe i čelik, cement, aluminijum, đubriva, vodonik.

Pre nego krene puna primena ovog propisa, određen je prelazni period koji je započeo 1. oktobra 2023. i trajaće do 31. decembra 2025. godine.

Tokom prelaznog perioda kompanije u Evropskoj uniji koje iz trećih zemalja uvoze robu iz obuhvaćenih sektora (gvožđe/čelik, aluminijum, cement, veštačka đubriva, električna energija i vodonik) imaju obavezu izveštavanja Evropskoj komisiji o specifičnim ugrađenim emisijama (direktnim i indirektnim) i o eventualnoj ceni ugljenika plaćenoj u zemlji porekla.

Sa druge strane, kompanije van EU koje proizvode i izvoze u EU ovu robu (uključujući kompanije iz Srbije) imaju obavezu da vrše monitoring i izračunavaju direktne i indirektne emisije i o tome obaveštavaju svoje partnere u EU.

U ovom prelaznom periodnu ne postoji obaveza plaćanja bilo kakvog finansijskog usklađivanja, kao ni obaveza verifikacije izveštaja od strane akreditovanog verifikatora.

Puna promena uredbe krenuće 1. janaura 2026. godine. Kada započne puna primena regulative, biće neophodna i verifikacija izveštaja, kao i kupovina CBAM sertifikata.

Iako u Srbiji ne postoji zvanična lista obveznika CBAM-a, za EU postoji centralizovani CBAM prelazni registar gde uvoznici predaju svoje izveštaje Evropskoj komisiji.

„Imajući u vidu zahtevnost posla koji se realizuje prvi put – izvoznici u EU iz celog sveta šalju izveštaje svojim partnerima u EU za pomenutih sedam industrija, a ovi u kratkom roku moraju da deponuju svoje izveštaje, stoga, ne treba da čudi da je taj registar, baš ovih dana, kada je i poslednji rok za predaju prvih izveštaja, iskusio tehničke probleme“, navela je Privredna komora Srbije.

Govoreći o rokovima za izveštavanje, PKS napominje da izveštajni period za operatere postrojenja (proizvođače roba) i za uvoznike nije isti. Za operatere postrojenja, odnosno proizvođače, izveštajni period je 12 meseci, kako bi se prikupili reprezentativni podaci koji odražavaju rad postrojenja na godišnjem nivou.

„Sa druge strane, tokom prelaznog perioda, za uvoznika, odnosno CBAM deklaranta, izveštajni period je kvartal. Prvi kvartalni izveštaj odnosi se na period oktobar-decembar 2023. godine, a rok za predaju ovog izveštaja bio je 31. januar 2024. godine. Zbog određenih problema u funkcionisanju prelaznog CBAM registra, Evropska komisija je omogućila dodatnih 30 dana za podnošenje CBAM izveštaja onim CBAM deklarantima koji su se suočili sa tehničkim poteškoćama. Kada započne puna primena regulative, izveštavanje za CBAM deklarante će takođe biti na godišnjem nivou“, kažu iz PKS.

Šta treba da sadrži izveštaj koje srpske kompanije šalju EU partnerima?

Izveštaj koje srpske kompanije šalju svojim partnerima u Evropskoj uniji bi trebalo da sadrži količinu ukupnih ugrađenih emisija u proizvode koji se izvoze, a ona se kalkuliše ili meri po jedinice mase proizvoda, i potom uvećava proporcionalno količini izvezene robe, navodi PKS.

„Važno je istaći da se ne računaju ili mere samo direktne emisije koje se generišu kroz sam proces proizvodnje, već i indirektne emisije emitovane tokom proizvodnje električne energije koja se koristi u procesu ili energije koja je iskorišćena za grejanje proizvodnog postrojenja”, navodi Privredna komora.

Iz PKS ukazuju i da ne postoji metodologija koja je posebno propisana za kompanije iz Srbije, a koja se tiče načina izveštavanja,

“Tokom prve godine implementacije, kompanije će imati izbor, do 31. decembra 2024, da izveštavaju na jedan od tri načina: 1. potpuno izveštavanje po metodologiji EU, 2. izveštavanje zasnovano na ekvivalentnim nacionalnim sistemima trećih zemalјa; 3. izveštavanje na osnovu referentnih (podrazumevanih) vrednosti”, navodi PKS.

Sa druge strane, od 1. januara 2025. biće prihvaćena samo metodologija EU, pri čemu će se ugrađene emisije pratiti korišćenjem pristupa zasnovanog na proračunu ili pristupa zasnovanog na merenju, a koji se sastoji od kontinuiranog merenja koncentracije relevantnih gasova staklene bašte.

Kaznene mere za uvoznike koji ne prijave emisije

Kada se radi o potencijalni kaznenim merama, one su, kako navode iz PKS, predviđene za CBAM izveštajnog deklaranta – odnosno uvoznika robe u EU.

„Naime, CBAM deklarant koji ne bude ispunjavao svoju obavezu prijavljivanja ukupno uvezene količine CBAM robe, stvarnih ukupnih direktnih i indirektnih emisija ugrađenih u robi i ceni ugljenika koja je plaćena u zemlji proizvodnje, može da bude kažnjen iznosima od 10 do 50 evra po toni neprijavljenih emisija“, navodi PKS.

PKS ukazuje i na to da nadležno nacionalno telo u EU može da odluči da primeni kazne mere ili kada CBAM deklarant nije preduzeo potrebne korake kako bi se pridržavao obaveze podnošenja CBAM izveštaja ili kada je CBAM izveštaj netačan ili nepotpun, a da CBAM deklarant pritom nije preduzeo potrebne korake kako bi ispravio izveštaj, nakon što je nadležno telo pokrenulo postupak ispravke.

„Međutim, iako se kaznene mere formalno odnose na CBAM deklaranta, to ne znači da taj svoj trošak, na određeni način, ne može preneti na svog partnera – izvoznika iz trećih zemalja ili može preispitati svoj odnos sa njim u pogledu buduće saradnje“, navodi PKS.

Informisanost o CBAM-u viša nego ranije, i dalje potrebne obuke

PKS ocenjuje da je opšti nivo informisanosti o stupanju na snagu CBAM Uredbe kao i obavezama koje iz nje proističu značajno viši danas, nego pre četiri meseca (kada je uredba stupila na snagu).

Već od oktobra Privredna komora je organizovala seriju od šest specijalizovanih sektorskih obuka o CBAM-u, posebno ciljajući industrije aluminijuma, gvožđa/čelika, cementa i veštačkih đubriva sa ciljem da se kompanije-obvezbnici informišu o obavezi koja dolazi 31. januara kao i o ključnim elementima i zahtevima regulative. Takođe, na zahtev privrede, organizovane su i dve dodatne sektorske obuke o CBAM- u januaru.

“Pored ovoga, Privredna komora Srbije je tokom novembra i decembra u 11 gradova Srbije organizovala i obuke o zelenoj transformaciji privrede, gde su privrednici imali priliku da se dodatno informišu o zelenim poslovnim modelima i konceptima, kao što su ESG, životni ciklus proizvoda, ugljenični otisak, zatim o sistemu monitoringa, izveštavanja i verifikacije o GHG, nemačkom zakonu u lancu dobavljača, uslugama EEN mreže”, navodi se u odgovoru PKS-a.

PKS ukazuje da je potrebno nastaviti sa obukama i informisanjem privrednika na najširoj mogućoj platformi i to kako o osnovnim zahtevima CBAM regulative koje se odnose na operatere instalacija i uspostavljanju dugoročne strategije dekarbonizacije u organizaciji, tako i o strukturi i sadržaju izveštaja, metodologiji obračunavanja ugrađenih emisija, postupku popunjavanja preporučene forme izveštavanja (excel dokument)…