Očekuje se da če podaci za 2022. godinu pokazati da je siromaštvo među decom poraslo sa 10,6 na 13,8 odsto, što predstavlja dodatnih skoro 30.000 mali[ana koji žive ispod linije siromaštva, rekla je direktorka UNICEF-a u Srbiji Dejana Kostadinova.
„Najugroženija su deca koja žive u velikim porodicama, deca u seoskim domaćinstvima i romskim naseljima“, kazala je ona.
Dodaje da su domaćinstva sa decom među najugroženijim u Srbiji.
„Za delotvornu zaštitu dece od siromaštva potrebne su sveobuhvatne mere socijalne politike i budžeti… Potrebni su i porast obuhvata i bolja adekvatnost programa finansijske pomoći, uključujući dečiji dodatak, kako bi se zadovoljile trenutne i buduće potrebe dece“, istakla je Kostadinova.
Podsetimo, i Fiskalni savet ukazivao je da bi povećanje dečijeg dodatka i proširenje obuhvata onih koji na njega imaju pravo smanjilo siromaštvo među decom.
Fiskalni savet predlaže da se naknada za dečiji dodatak poveća za četvrtinu, sa 3.569 na 4.500 dinara. Neophodno je povećati i broj primaoca dečijeg dodatka za dve trećine, sa 245.000 na 416.000 dece.
Više o predlogu Fiskalnog saveta čitajte na linku.
UNICEF-ovo istraživanje pokazuje da je stopa apsolutnog siromaštvsa u 2022. godini porasla na 12,3 odsto za celokupnu populaciju, rekla je šefica kancelarije UNFPA u Srbiji Borka Jeremić.
„(…) slična tendencija zabeležena je kod populacije starije od 65 godina i iznosi 10,3 odsto što je porast u odnosu na podatak iz 2020. kada je iznosila 6,8 odsto“, rekla je Jeremić.
Ljudi koji žive ispod linije apsolutnog siromaštva ne mogu da zadovoljne osnovne potrebe.
Apsolutna linija siromaštva definisana je na osnovu troškova za hranu uvečanu za ostale izdatke (odeću, obuću, stanovanje, zdravstvo, obrazovanje…). Ova linija izračunata je 2006. godine i od tada se svake godine uvećava za inflaciju.
Republički zavod za statistiku prati stopu rizika od siromaštva. Ova stopa predstavalja procenat ljudi koji imaju prihode ispod granice rizika od siromaštva. Ona je 2021. godine (poslednji podaci), iznostila 24.064 dinara za jednočlano domaćinstvo, 43.315 za porodicu s dvoje odraslih i jednim detetom mlađim od 14 godina, a za porodicu s dvoje odraslih i dvoje mlađe dece 50.533 dinara.
Stopa rizika od siromaštva iznosila je 2021. godine 21,2 odsto.
Razliku između apsolutnog i relativnog siromaštva objasnila je profesorka Ekonomskog fakulteta u Beograd Jelena Žarković, što možete poslušati u kratkom videu:
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Carine koje je uveo američki predsednik Donald Tramp od 37 odsto na robu i usluge uvezene iz Srbije pogodiće pre svega cenu rada u IT industriji, izvoz robe, kurs dinara, povećaće spoljnotrgovinski deficit, ...
Predsednik udruženja za zaštitu potrošača "Efektiva" Dejan Gavrilović izjavio je danas da je bojkot trgovinskih lanaca u Srbiji zbog visokih cena proizvoda, koji kroz različite modele traje više od dva mesec...
Prema najnovijim podacima, najveće kompanije u Srbiji su generisale impresivne prihode tokom 2024. godine. U najuspešnija privredna društva u Srbiji spadaju lideri poput Naftne industrije Srbije (NIS) i Elek...
Japanska kompanija JFE Shoji Serbia d.o.o. sa sedištem u Beogradu dobila je subvencije od države ukupne vrednosti 2,8 miliona evra. Kompanija je pre godinu dana u Inđiji započela izgradnju fabrike za proizvo...
Glavna ekonomska tema u svetu danas, a verovatno i cele godine, je ukaz o carinama, koji je u sredu uveče po evropskom vremenu, potpisao američki predsednik Donald Tramp. Promena carina i nije neka vest,...
Uprkos tome što uveliko traju pripreme za prvi skup Vučićevog pokreta za narod i državu, kao i pripreme za formiranje tog novog pokreta, u Socijalističkoj partiji Srbije tvrde da se o tome još nisu izjašnjavali. Navode da ...
Promena pozicija kanala N1 i Nova S na SBB mreži, nakon prodaje ovog operatera, izazvala je polemike u javnosti što medijski stručnjaci i direktori televizija ocenjuju kao nastavak političkog pritiska na nezavisn...
Branko Kisić u svojoj karijeri kuvao je za Džuliju Roberts, princa Filipa Karađorđevića, princa Čarlsa, a kuvao je i za studente koji se mesecima unazad bore za pravednije društvo i odgo...
NOVA EKONOMIJA
prtplatite se za čitanje premium sadržaja
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rsInforamcije koje imaju dodatnu vrednost
Koristimo kolačiće kako bismo osigurali da vam pružimo najbolje iskustvo na našoj veb stranici. Ako nastavite da koristite ovaj sajt, pretpostavićemo da ste saglasni sa tim.Ok