Protiv čega se bune stanari studentskih domova

Akademci smešteni u nekoliko beogradskih studentskih domova protestovali su sinoć nakon što je predsednik Srbije najvio da će te ustanove zbog širenja koronavirusa biti zatvorene u predstojećem periodu.

Studenti su se i danas okupili na platou ispred Filozofskog fakulteta, a budući akademski građani su na protestu zahtevali povlačenje odluke o zatvaranju studentskih domova, održavanje junskog roka do kraja i uvođenje dodatnih ispitnih rokova.

U slučaju da ti zahtevi ne budu ispunjeni, studenti su najavili novi protest za ponedeljak.

Ministar prosvete Mladen Šarčević jutros je izjavio da će studenti ipak ostati u domovima, a da je najava iseljenja usledila nakon nepravilno rastumačenih podataka o broju obolelih.

Gostujući na TV Prva, on je naveo da je Kriznom štabu skrenuo pažnju na „lošu informaciju Studentske poliklinike“, da od 300 registrovanih zaraženih studenata samo oko 20 odsto živi u domovima, a da je 49 akademaca u Beogradu sa slabim simptomima koronavirusa.

Kako javlja agencija Beta, a prenosi Danas, dodao je i da u studentskim domovima u drugim delovima zemlje, poput Novog Sada, Niša i Kragujevca od sredine maja nema novozaraženih.

U međuvremenu je i rektorka Univerziteta u Beogradu Ivanka Popović za Betu kazala da su najave o zatvaranju studentskih domova bile „veliko iznenadjenje za sve na Univerzitetu“.

„Studenti su s pravom uznemireni i nezadovoljni. Univerzitet u Beogradu je u dnevnom kontaktu s Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, i mi smo imali dogovor da studenti uz poštovanje svih preventivnih mera završe junski ispitni rok i da se onda isprazne domovi“, kazala je rektorka.

U četrnaest studentskih domova koji čine mrežu Ustanove Studentski centar „Beograd“ smešteno je oko 12.000 studenata, a trenutno se u njima nalazi oko 7.800, navodi se u odgovoru te organizacije na pitanja Nove ekonomije.

U studentskim domovima su trenutno na snazi posebne mere za prevenciju širenja koronavirusa, koje podrazumevaju izbegavanje bliskih kontakata, držanje distance, korišćenje dezobarijera.

Dodatno, studenti su u obavezi da na hodnicima nose maske, a do daljnjeg se zabranjuju posete, prenoćišta i slavlja u studentskim sobama.

„Tokom dva meseca, koliko studenti nisu bili u domovima, svi naši objekti su svakodnevno higijenski održavani i više puta detaljno dezinfikovani… Na svim vidnim mestima postavili smo plakate kojima podsećamo studente da vode računa o ličnoj i higijeni svog radnog i životnog prostora, kao i da se pridržavaju svih propisanih mera zaštite u cilju sprečavanja širenja zarazne bolesti COVID-19“, navodi se u odgovoru direktora Ustanove.

Ustanova je saopštila i da će domovi nastaviti sa radom, uz navedene mere predostrožnosti, a da u slučaju da primete povišenu telesnu temperaturu, suvi kašalj ili posumnjaju na bilo koji od simptoma COVID-19 trebaju da se jave lekarima Respiratorne ambulante Studentske poliklinike.

Jedan stanar doma „Karaburma“ koji je učestvovao na protestu sinoć potvrđuje da se studenti generalno pridržavaju mera.

„(U „Karaburmi“) je prvobitno bilo proglašeno da su se neki studenti zarazili, ali se nakon toga ništa nije desilo. Iako ni tada nije bilo nikog da kontroliše da li neko nosi maske, mogu da kažem da su studenti jako poštovali meru nošenja maski kada nisu u sobama. U menzama su bili raspoređeni ljudi koji su dezinfikovali ruke studentima, a svaki sto je imao svoj asepsol“, rekao je on za Novu ekonomiju.

Dodaje i da je moguće da je neko virus „pokupio“ u sobama prilikom druženja, kao i da su ustanove mogle da organizuju da nema velikog broja studenata u domovima, na primer tako što bi odobravali smeštaj na nekoliko dana uoči polaganja ispita, ali da bi to zahtevalo mnog organizacije.

Ovo nije prvi put da se studenti nalaze u nepovoljnoj situaciji zbog korone, obzirom da je 16. marta, dan nakon proglašenja vanrednog stanja, akademci dobili obaveštenje da imaju 24 sata da napuste svoje sobe.

„Tada nije bilo problema, jer su se svi plašili, znali su da je malo i besmisleno, bilo je komentara, ali ništa više od toga“, navodi za Novu ekonomiju jedan od stanara „4. aprila“.

Nedelju dana nakon proglašenja vanrednog stanja, Ustanova Studentski centar „Beograd“ je uputila iseljene stanare „Studenjaka“ da iznesu svoje stvari iz soba u roku od 48 sati, kako bi se dom pripremio za eventualno zbrinjavanje obolelih od COVID-19.

Obzirom da je tada na snazi bila zabrana međugradskog saobraćaja, studenti su obično privatnim prevozom i sa porodicama dolazili do doma na Novom Beogradu kako bi ispraznili svoje sobe.

Nakon povratka u domove, počela su predavanja, a onda i ispitni rokovi, a Studentski centar je za neprijatnost poonudio nekoliko beneficija, poput besplatnog parkinga, termina u sauni i slično.

Pre vanrednog stanja, najveći studentski dom u zemlji, „Studentski grad, trebao je da bude iseljen kako bi u njega bili smešteni učesnici Univerzijade. 

Update: Tekst je dopunjen u 14.00 odgovorom direktora Ustanove Studentski centar „Beograd“ i navodima iz pratećeg saopštenja.