Puževi iz Srbije izvoze se u Francusku, Italiju, Mađarsku, Grčku i Švajcarsku

Takozvana ekstremna poljoprivreda, uzgoj nojeva i puževa, iako izgleda kao vrlo isplativa, teško pronalazi put do kupca. Neregulisano tržište, način uzgoja, dobijanje sertifikata spoticalo je i druge proizvođače.

Na francuskim trepezama specijalitet sa juga Srbije. Nije roštilj, već puževi iz Leskovca.

„Francuzi kažu da su naši puževi veoma dobri, zadovoljni su“, kaže Bojan Stanisavljević, uzgajivač puževa.

Osim Francuza, zadovoljni su, kažu, i Italijani, Mađari, Grci i Švajcarci. Skoro sve što proizvedu izvoze – oko 200 tona prerađenog mesa puža godišnje.

„Od 2012. radimo intenzivnu proizvodnju puževa, radimo preko cele godine, sada nešto renoviramo“, kaže Stanisavljević i dodaje da pripremaju gotov prizvod kojeg će ponuditi u Srbiji

„Već imamo restorane gde smo probali u Beogradu i Novom Sadu tamo uglavnom dolaze stranci“, kaže Stanisavljević.

A strancima sa severa Srbije stižu i nojevi. Već 25 godina uzgaja ih farma iz Subotice. Danas u Srbiji prodaju jedino jaja. Pred Uskrs, velika je potražnja.

„Sada prodajemo za 2.500 dinara i nemamo dosta“, kaže jedan proizvođač.

Od kože noja, 90-ti su pravili i novčanike, tašne, obuću.

„Mesne nareske, kulene, kobasice i pršutu radili smo lepo, počeli smo da izvozimo i za Mađarsku i imao sam ugovor za Nemačku. Zakon se kod nas posle okrenuo i nismo imali gde da završimo posle klanja nojeva zato što su tretirali noja kao divljač i onda smo tu pukli dosta lepim parama“, kaže Peter Gulješ, vlasnik farme nojeva.

Neregulisano tržište, način uzgoja, dobijanje sertifikata spoticalo je i druge proizvođače.

„Sve je to na inicijativi za sada privrede što ne znači da neko ko se već bavi time treba da postoji u neuređenom sistemu, ali još uvek nije prepoznata ni proizvodnja ni potrošnja tih proizvoda, a naravno ni izvoz tih proizvoda u nekim relevantnim količinama kao veliki potencijal“, kaže Nenad Budimirović iz Privredne komore Srbije.

Potencijal ne vide ni agroekonomisti.

„Nisam za takve ekstremne proizvodnje za koje mi nemamo velkih iskustava, bolje da negujemo i radimo pre svega ono što znamo, ono što je u domaćoj praksi. Ja pripadam onoj grupi stručnjaka koji zagovaraju očuvanje autohtonih vrsta stoke, biljaka koje su danas sve više tražene i cenjene u svetu“, kaže Milan Prostran, agroekonomski analitičar.

Kada se otklone svi rizici, šansu da uspeju u Srbiji, smatraju stručnjaci, domaći proizvođači imaju ako sarađuju sa stranim partnerima koji bi ponudili biznis plan, ali i uložili novac.