Radni odnosi u digitalnoj ekonomiji: Fleksibilnost ali i nesigurnost

Rad platformi za dostavu u Srbiji još nije zakonski defininisan, a država još ne zna ni njihov tačan broj, kažu učesnici onlajn panela Digi Day Srbija, koji su organizovali Udruženi granski sindikati Nezavisnost i Savez samostalnih sindikata Srbije. Radnike koji posao nalaze na ovim platformama trenutno motiviše relativno pristojna zarada, kao i fleksibilno radno vreme.

Dostava hrane, ali i drugih potrepština, preko internet platformi poput Glova, Wolt-a, Donesi, postala je veoma tražen posao tokom pandemije koronavirusa: oni koji su zbog njega ostajali bez posla mogli su da nađu novo uhlebljenje, oni kojima je smanjena plata mogli su da dođu do dodatnih prihoda.

Problem međutim nastaje kada njihov rad treba da se zakonski definiše i uvede u legalne okvire. Između ostalog i zbog neplaćenih poreza, jer bi dug prema državi kasnije mogao da im se naplati retroaktivno, odnosno za višegodišnji period.

To se nedavno desilo frilenserima, odnosno radnicima na internetu, koji su organizovali proteste zbog takve namere države.

Prema različitim podacima, Ukrajina, Srbija, Rumunija i Severna Makedonija nalaze se u samom svetskom vrhu po broju platformskih radnika, u odnosu na broj stanovnika.

Branka Anđelković iz Centra za istraživanje javnih politika podseća da broj platformskih radnika za sada nije poznat, jer njihov broj nije utvrdila ni Poreska uprava Srbije.

Prema njenim rečima, jedan od problema digitalnih radnika je što im radna nedelja traje 60 sati, jer same platforme insistiraju da se obezbedi stalna dostava klijentima.

Takođe, ti radnici nemaju osiguranje u slučaju nesreće, jer oni zapravo na platformama formalno nisu zaposleni, a nemaju ni bolovanje, plaćeni godišnji odmor, kao ni nadoknadu za topli obrok.

Osiguranje teško obezbeđuju jer platformski radnici spadaju u zaposlene koji su izloženi visokom riziku tokom obavljanja svog posla, budući da dostave vrše automobilima, motociklima ili biciklima.

Problem je i što nemaju direktan kontakt sa predstavnicima firme preko koje rade usluge dostave, jer dinamiku samu isporuke prate kompjuterski algoritmi umesto ljudi.

Ipak, Anđelković dodaje da neke platforme već uvode korisničku podršku, koja opet može da bude smeštena u nekoj drugoj zemlji.

Ona kaže da platformski rad nije plaćen po satu, već se plaćanje računa po dostavi, pa im se zapravo na osnovu toga obračunava zarada. Ti radnici su najčešće angažovani kao preduzetnici ili putem agencija za privremeno zapošljavanje, mada ima i trećih oblika definisanja obaveza koji su za sada nedovoljno poznati.

ŠTA MOTIVIŠE PLATFORMSKE RADNIKE?

Predstavnica Centra za istraživanje javnih politika kaže da platformske radnike motiviše relativno pristojan prihod koji mogu da ostvare, kao i fleksibilnost radnog vremena, bez obzira što rade po 60 sati nedeljno. Kako dodaje, oni zapravo rade u intervalima koji su im najdraži.

Do zaposlenja preko platformi relativno se lako ulazi, lako se postaje sam svoj gazda, pitanja o nečijoj starosti, polu ili stepenu invaliditeta se uopšte ne postavljaju.

Anđelković napominje da platformski radnici zapravo uopšte ne veruju u „prednosti dostojanstvenog rada“, kao i da im je jedino važno da li će imati neku naknadu u slučaju da im se dogodi neki nesrećni slučaj tokom rada.

Mario Reljanović iz Instituta za uporedno pravo navodi da rad preko onlajn platformi predstavlja „eksploataciju bez diskriminacije“.

Naime, često se navodi prednost platformskog radnog angažovanja koje poslodavcu omogućava da za kratko vreme zaposli nekog radnika i plati ga po relativno povoljnoj ceni.

Reljanović podseća da je u Srbiji oformljena radna grupa čiji je zadatak izrada zakona o fleksibilnom radu. On ocenjuje da bi takav zakon mogao da uvede takozvano „nulto“ radno vreme kroz ugovore o radu u oblasti platformskog rada, bez uvažavanja određenih odredbi aktuelnog Zakona o radu koji zaposelnima garantuje neka osnovna prava.

Na taj način bi, kako dodaje, samozapošljavanje moglo da se stavi u neki drugi kontekst u kome odredbe Zakona o radu koje štite prava radnika, zapravo ne bi imale efekta.

Prestavnik Instituta za uporedno pravo ocenjuje da su pregovori koje je sa državom oko oporezivanja frilensera vodilo Udruženje radnika ina internetu pokazali da i dalje postoji loš temelj na kome će se graditi i budući status frilensera, pa samim tim i ostalih radnika koji rade preko interneta.

Prema njegovim rečima, tokom tih pregovora mali neoporezvi deo zarade, kao i mogućnost kvartalnog plaćanja poreza su bili jedina valjana i razumna rešenja koja je država predložila.

Reljanović dodaje da je nelogično da radnici na internetu plaćaju dvostruko veći porez na zarade, za razliku od ostalih radnika, kao i da nemaju status zaposlenog, niti status poslodavca.

Prema njegovom mišljenju Srbiji su protrebne izmene aktuelnog Zakona o radu, koje će sve radnike vratiti u njegov okvir.

Takođe, Reljanović naglašava da će podela na rad koji se obavlja van i u okviru radnog odnosa morati da se menja, jer je besmislena, ne samo u Srbiji već i u zemljama Evrospke unije.

Relajnović podseća da se u EU zemljama položaj radnika na interenetu često rešava pred sudovima. Prema njegovim rečima sudovi u tim sporovima često postavljaju pitanja kduško o zapravo daje radni nalog radnicima koji rade preko onlajn platformi. 

Predstavnik Saveza samostalnih sindikata Srbije Duško Vuković rekao je da je dve trećine platformskih radnika skriveno zasposleno, jer ih državni sistem ne prepoznaje sistem ne prepoznaje, dok petina njih nema pristup nijednom vidu socijalne zaštite.

Predsednik sindikata Nezavisnost Zoran Stojiljković rekao je da u današnje vreme mnogi ljudi stariji od 65 godina zapravo nemaju nikakve prihode i upozorio je da je bi taj problem u budućnosti takođe mogao da snađe platformske radnike, ukiloko se u vezi sa rešavanjem njihovog zakonskog statusa ništa ne preduzme.

Čedomir Savković