Radnici fabrike obuće Geox iz Vranja su mašine zaustavili u ponedeljak kada je isteklo osmočasovno radno vreme, jer kažu da bez zakonske osnove stalno rade i po više od devet sati dnevno, šest dana u nedelji.
Iz kompanije i dalje nema odgovora, a nakon vanrednog inspekcijskog nadzora, smanjen je broj prekovrenenih radnih sati.
Od oko 1.000 radnika, koliko ih je iz protesta zaustavilo mašine, o tome čime su nezadovoljni, je govorila jedna radnica.
„Ja sam bila jedina koja sam glasno rekla da li je ovo demokratija ili je možda robovlasničko društvo, a da mi to ne znamo. Mi smo jeftina radna snaga, dokle više prekovremenog rada”, kaže radnica Gabrijela Krstić.
Zahtev je bio da uz produženo radno vreme dobiju više od polučasovne pauze. Umesto pauze, dobila je otkaz.
„Ja sam bila svesna toga i htela sam da idem do kraja. Želela sam da zaštitim i sebe i one ljude dole koji su izuzetno vredni i pošteni. Samim tim što rade za minimalac da se prekine ta tortura od devet sati dnevno. To je stvarno preterano“, kaže Krstić.
Na otkaz nije čekala, ali na ugovor o radu jeste. Bez ikakvog ugovora, radila je, kaže osam meseci.
Sada može da govori javno, jer je otkaz već dobila, a zbog straha od otkaza njene kolege ne žele da govore ako postoji mogućnost da ih rukovodici iz fabrike prepoznaju.
„Osećam se jadno, bedno, poniženo, zato što ne mogu da kažem šta mislim a da ne budem kažnjena, maltretirana, da ne budu pretnje da ću da dobijem otkaz. Ja noćima ne spavam, u iščekivanju sam šta će sutra da bude na poslu. Idem nenaspavana, umorna, opterećena. Pod stalnim sam grčem i pritiskom“, kaže nam druga radnica ove fabrike iz Vranja.
U inspekciji kažu da ne mogu da kažu ništa. Upućuju na nadležno ministarstvo, odakle stiže saopštenje da je inspekcijski nadzor obavljen, da su obavešteni o protestu zbog višednevnog prekovremenog rada, da je ta odluka promenjena, a radnici imaju pravo na naknadu. Za slučaj Gabrijele Krstić u saopštenju piše da je njen ugovor o radu istekao 31.8. a da je i posle toga radila moraće da dokazuje na sudu.
Protest radnika nije snimljen. Poslednji i jedini snimci i slike iz Geox-a ostaju kada je fabriku posetio premijer.
Priča iz Geoxa je bez druge strane jer na pitanja N1 niko nije odgovorio.