Vesti iz zemlje

01.03.2018. 11:29

Nataša Stojanović

Autor: Nova Ekonomija

Radomir Lazović: Kampanja prošla odlično, sigurno ulazimo u Skupštinu Beograda

Inicijativa Ne davimo Beograd dobro je poznata građanima. Pokrenuli su mnogobrojne akcije za bolji Beograd, a najpoznatiji su, verovatno, po organizovanju protesta povodom rušenja u Savamali. Podsetimo, u noći između 24. i 25. aprila 2016. godine grupa osoba s fantomkama na glavama bagerima je porušila nekoliko objekata u Hercegovačkoj ulici. Ta maskirana grupa je maltretirala i prolaznike u tom kraju, oduzimala im mobilne telefone i vezivala ih, dok je policija odbila da reaguje i usmeravala ljude koji su ih zvali na komunanalnu policiju koja im je govorila da to nije u njihovoj nadležnosti..Na protestima organizovanim zbog toga bilo je i 30.000 ljudi.

Inicijativa Ne davimo Beograd izlazi na izbore pod brojem 12 sa listom pod nazivom „Ne davimo Beograd – Žuta patka – Čiji grad naš grad – Ksenija Radovanović“.

O tome kako vide svoj rezultat na izborima, šta će uraditi ako pobede i šta Beograđani dobijaju ako ih izaberu, za Novu ekonomiju je govorio Radomir Lazović, kandidat za odbornika ove Inicijative.

NE: Kakve su Vam šanse na predstojećim izborima?

RL: Kampanja prolazi odlično. Građani na poruke Inicijative reaguju pozitivno i interesovanje je veliko. Bili smo zadovoljni i istraživanjima pre kampanje, jer su nam govorila da iako smo novi politički akter imamo solidnu bazu građana koji nas prepoznaju kao njihov siguran izbor. Rejting Inicijative Ne davimo Beograd konstantno raste od početka terenske kampanje u koju se uključio veliki broj građana, pa možemo sa sigurnošću reći da će Inicijativa uneti u Skupštinu grada Beograda iskustvo lokalnih borbi koje smo zajedno sa građanima vodili na ulici.

NE: Šta će Beograd i Beograđani dobiti ako Vi pobedite?

RL: Građani su razočarani u tradicionalne političke partije koje ne zastupaju njihove interese, već interese netransparentnih ekonomskih elita. Mi ćemo uspostaviti mehanizme koji će omogućiti nama, običnim građanima, da učestvujemo u politici i da odlučujemo o razvoju naših krajeva, blokova i naseljima u kojima živimo. Zajedno sa građanima stvorićemo promenu za NAŠ GRAD o kojoj maštamo veoma dugo. Zato smo pripremi programa Inicijative pristupili tako da ona uključi što veći broj ljudi. Na internet platformi inicijative i kroz seriju razgovora u mesnim zajednicama preko 300 ljudi učestvovalo je u kreiranju programa.

NE: Ko su ljudi sa Vaše izborne liste?

RL: Izbornu listu Ne davimo Beograd čine kredibilni ljudi u svojim oblastima koji su se dokazali u borbi na ulicama u proteklim godinama. Na našoj listi kandidatkinje i kandidati smenjuju se naizmenično i jedina smo lista sastavljena po tom principu. Karakteristično za listu Ne davimo Beograd je ravnomerna zastupljenost raznih zanimanja bitnih za razvoj grada: arhitekata, urbanista, ekonomista, sociologa, politikologa…

NE: Šta ćete prvo uraditi ako pobedite? Koji će Vam biti prioriteti?

RL: Nedavno smo u sklopu kampanje objavili i 12 tačaka koje su prioritet inicijative. Polazeći od toga da prioritetno koristimo resurse sa kojima raspolažemo i da stvaramo boljitak prvo za one koji su najugroženiji, neke od prioritetnih stvari za koje ćemo se založiti su ukidanje BusPlus i Komunalne policije. Zatim predlažemo plan za optimizaciju javnog prevoza kako bi najviše za 30 minuta mogli da dođemo od kuće do posla. Takođe, razumne cene komunalnih usluga, odnosno plaćanje grejanja po učinku i odnošenja otpada po kilogramu, umesto do sada po kvadratnom metru stana ili kuće, izgradnja novih gradskih vrtića, ulaganje u biciklističku infrastrukturu i korišćenje nekorišćenih prostora u vlasništvu grada za kulturne centre, klubove za penzionere, omladinske centre… Zaustavićemo bezakonje na Savskom nasipu. Ovo su

samo neke od tačaka iz našeg programa koji vas pozivam da pogledate na www.promenadolazi.rs.

NE: Šta ćete uraditi sa deponijom u Vinči, a šta s Beogradom na vodi?

RL: Nezavisna komisija preispitaće i raskinuti sve ugovore koji nanose štetu gradu i ugrožavaju zdravlje građana: od nakaradnog Beograda na vodi pa do izgradnje spalionice otpada u Vinči. Inicijativa je već pokrenula pravne procese koji za rezultat treba da imaju raskidanje ugovora za Beograd na vodi, vraćanje Savskog amfiteatra u planski i pravni sistem Srbije i na kraju javni konkurs koji bi odlučio o budućnosti ovog dela Beograda. Takođe, jako je bitno da odgovorni za ove štetne ugovore i Beograd na vodi i Vinču odgovaraju. Suprotstavljamo se na sve načine izgradnji spalionice u Vinči, objavili smo analizu ovog skandaloznog ugovora i brojnim akcijama

ukazivali na njegovu štetnost.

NE: Pre nekoliko dana policija Vas je privela na informativni razgovor zbog grafita „Mesto zločina“ u Hercegovačkoj ulici. To nije prvi put. Vaši aktivisti i ranije privođeni, napadani, prećeno im je…. Da li i dalje imate pretnje i da li je neko od tih ljudi koji su Vama pretili i napadali vas, priveden i procesuiran pred nadležnim institucijama države?

RL: U noći rušenja i vezivanja ljudi u Hercegovačkoj ulici pre dve godine policija se nije odazvala na pozive građana, a nije ništa učinila ni naknadno da pronađe odgovorne. Kada smo pisali „Mesto zločina“ na ulazu u Hercegovačku ulicu, pojavili su se i policija i komunalna policija, specijalna jedinica Žandarmerija, a ja sam priveden. Ovo je ogoljena istina – zakoni ne važe za sve, a policija ne štiti građane. Napadi, pretnje, praćenja i podmetačine su zaista česta pojava. One su uglavnom vrlo lako povezive sa Srpskom naprednom strankom ili njenim ekstremističkim satelitima. U okviru kampanje našim kandidatima za odbornike je prećeno telefonom, sačekivala su nas nepoznata lica ispred ulaza u kojima živimo, tokom prikupljanja potpisa ekstremisti su pokušali da izazovu incidente, izložba Predraga Koraksića Koraksa sa žutom patkom u glavnoj ulozi je oštećena karakterističnim porukama „Plaćenici“ ili „Stop Sorošu“, a pri blokade deponije u Vinči smo i fizički napadnuti od strane maskiranih lica. Ipak najdramatičniji slučaj je kada su dva nepoznata čoveka pokušala da otmu nositeljku liste Kseniju Radovanović, a policiji na terenu je naređeno da ih pusti sa višeg mesta. Ovo je utvrdio i zaštitnik građana, ali ne samo da niko nije odgovarao nego je i slučaj obustavljen. Ovo je dokaz da smo na pravom putu i da se vlast i te kako plaši Inicijative. Kao što rekoh, sigurni smo da nas očekuje dobar rezultat na izborima, a da su sve ovo znaci da je tako.

NE: Ovih dana gradom kruži sada već čuveni Patkomobil. Besplatno prevozi građane i daje im čaj da se ugreju. To je, sasvim sigurno, najoriginalnija ideja u ovoj kampanji. Kako na njega reaguju građani, a kako zaposleni u javnim preduzećima koje obilazite?

RL: Patkomobil smo napravili od staroga Renoa 4 koji nam je dao na korišćenje drugar i zatim smo od njega napravili Patkomobil. Građani reaguju jako dobro i mislim da nam je svima bilo potrebno da se u javnom prostoru vidi to nezadovoljstvo koje svi osećamo. Patkomobil se pojavljuje na svim mestima koja predstavljaju „bolne tačke“ Beograđana i smehom i humorom otklanja strah i poziva na dijalog o tome kako da te probleme rešimo.

NE: Podržavate protest penzionera, a Vaše ideje je pohvalio Dragan Đilas koji je, takođe, jedan od kandidata za gradonačelnika. Da li biste ušli u kolaciju s njim ili sa nekim drugim nakon izbora?

RL: Pozivam građane da pre nego što glasaju, prvo razmisle da li su sigurni da oni koje biraju neće sarađivati sa SNS-om. Prvi zadatak i prioritet nam je da srušimo ovu kriminalnu vlast i nikakvih razgovora, niti saradnje sa njima nema. Ja sam jako optimističan i mislim da imamo veliku šansu. Sve drugo ostavimo za nakon izbora, ali imajte na umu da će svi eventualni razgovori o saradnji biti uslovljeni programom i principima inicijative Ne davimo Beograd.

———————————————————————————————————————————————————-

Biografija: Ko je Radomir Lazović

Radomir Lazović je od 2010. godine aktivan je na nezavisnoj umetničkoj i aktivističkoj sceni kroz neformalni kolektiv Ministarstvo prostora, čije su polje delovanja urbane transformacije Beograda i drugih gradova u Srbiji. Grupa je u početku usmerila rad na odbranu javnih prostora, što je vodilo proučavanju različitih pristupa razvoju gradova, kulturnih praksi i intervencija, kroz niz akcija, izložbi, radionica i javnih diskusija.

Učestvovao je u kreiranju inovativnih modela upotrebe javnih i nedovoljno korišćenih gradskih prostora za umetničku produkciju i druge društveno korisne aktivnosti, na principima participativnosti, zajedničkog rada i solidarnosti. U tom kontekstu, učestvovao je u kreiranju društvenog centra Inex filma, u napuštenoj zgradi na Karaburmi. Jedan je od osnivača Ulične galerije u zapuštenom pasažu iza nekadašnjeg bioskopa Kozara. Lazović je osnivač Mikro festivala amaterskog filma, kao i deo neformalne grupe „Bioskopi – povratak otpisanih“ koja se bavi problemom velikog broja napuštenih bioskopa i koja je u novembra 2014. godine učestvovala u oslobađanju

—————————————————————————————————————————————————————-

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.