Ministar privrede Saša Radulović izjavio je da bi voleo da je moguće sprovesti reforme, a da niko ne izgubi posao, ali to nije moguće.
„Dok smo štitili ‘prava’ više od 700.000 zaposlenih u javnom sektoru i javnim preduzećima, izgubili smo 300.000 radnih mesta u privatnom sektoru“, istakao je Radulović u intervjuu „Politici“, najavivši da će sledeća, 2014, biti teška godina, ali i godina dubokih reformi sistema.
Kao najvažnije uzroke ekonomskog propadanja Srbije, Radulović je naveo Zakon o radu, nerazumne namete na rad, kriminalnu privatizaciju i partitokratsku privredu.
Radulović je ocenio da otpor reformama počinje od onih „koji su dobitnici ovog propalog sistema, koji sada parazitiraju na leđima društva, svih građana, poreskih obveznika“.
„Svi bi reforme, samo da ne utiču na njih i na njihove pozicije. Paraziti su i najglasniji. Voleo bih da možemo da sprovedemo reforme, a da niko ne izgubi posao. Ali, ne može“, naglasio je Radulović.
On smatra i da spore promene vode u sigurno propadanje i da se danas, za razliku od pre 10 godina, „ne može uzeti deseti deo leka i očekivati da nam bude bolje“.
„Bilo bi odlično kada bi javna preduzeća i državna administracija mogli da se reformišu bez partijskih zapošljavanja, ogromnih viškova zaposlenih koji praktično primaju debelu socijalnu pomoć. Da nam svima bude bolje bez svobuhvatnih reformi. Nažalost ne može“, upozorio je Radulović.
Ministar je dodao i da reforme znače i jačanje urušenih institucija sistema, kao i poštovanje pravila i ukidanje samovolje pojedinaca.
„U privredi to znači da ministar više neće ići po Srbiji sa džakom para i deliti ih tamo gde smisli da treba i da ministar više neće najavljivati investitore i otvarati fabrike. Država ne treba da otvara ni fabrike, ni radna mesta. Otvara ih privreda“, rekao je Radulović.
Radulović je istakao da država treba da stvara dobar ambijent za privredu, kako bi bila uspešna.
„Spremnost na reforme meriće se spremnošću da donesemo ključne zakone i počnemo njihovo neselektivno sprovođenje. Zakone o radu, planiranju i izgradnji, stečaju, privatizaciji i javnim preduzećima… Ali, oni su samo početak. Sledeće 2014. biće teška godina i mora biti godina dubokih reformi svih društvenih sistema“, rekao je Radulović.
On je zaključio da od dubine i uspeha reformi zavisi da li ćemo imati veći privredni rast 2015. i da li će privreda stvoriti profit, investirati i otvarati nova radna mesta.
„A od toga zavisi da li će građani živeti bolje, da li će rasti plate i životni standard. Voleo bih da može obratno. Nažalost, ne može“, rekao je Radulović.
-615x345.jpg.webp)
Poštovani učesnici teme Đerdap3,
Izgradnja Đerdapa3 je prava stvar. Neme šanse da objekat ne bude od koristi za sva vremena; do sada korist pokazuje Đerdap1 i Đerdap2…
Đerdap3 će zadovoljiti potrebe Srbije za ele. energijom i neće se uvoziti; to je dobro i na radost svih u Državi.
Međutim, da li se tom izgradnjom može postići mnogo više, i više od obične činjenice da će Srbija imati još 30% domaće el. energije? Čija će biti energija?Ko je vlasnik objekta i proizvodnje? Da li će to biti energija koju narod ima, ili će to biti energija koju će prodavati manja grupa ljudi ostatku naroda?
Za sada je običaj da vlasnici budu postojeći „igrači“ i taman posla da se tu neko drugi uključi. Najkrupnija postrojenja ne postoje kao najširi narodni akcionarski kapital. Najjači odbrambeni zid koji drži ovo pravilo i žabokrečinu je da se državna ili “grupna- EPS“ svojina ne pojavi kao narodna-socijalistička, ili ne daj Bože-komunistička(Hvala ti Bože ko izmisli ove pojmove, da njih nema našli bi druge).
Nije reč o nevedenim šalama i o tome da li smo svi ravnopravni po Ustavu i da li postojeći zakoni tržišta pružaju šansu običnim ljudima da budu učesnici izgradnje i vlasnici minimalnog dela budućeg giganta. Pojedinci se do sada pojavljuju kao vlasnici mini elektrana, ali u gigantima nemamo masovno akcionarsko vlasništvo. Npr., ni jedan prodavac novina u kiosku nikad neće imati šanse da bude vlasnik dela kapitala nekog giganta, pa makar to bio i milioniti deo…
Predlažem da u izgradnju ovog predivnog objekta uzmu učešće i obični građani. Predlagač sam i zagovornik globalnog načina gradnje, jer će mnogi obični ljudi moći da dođu do minimuma najznačaljnijeg kapitala jedne zemlje.Ovim kapitalom se jača otornost domaće ekonomije i domaće valute. Ekonomska stabilnost jedne Zemlje počiva na ekonomskoj snazi svakog građanina, nikako na pojedincu ili grupi ljudi. Vidimo koliku korist ima sedam milijardi stanovnika planete Zemlje od 1% milijardera.
Objašnjenje predloga za učešće naroda u izgradnji energetskog objekta videti na linkovima: http://www.bastabalkana.com/2015/04/treba-li-nam-hidroelektrana-od-2-gw-bez-dinara-kredita/.
http://www.bastabalkana.com/2015/05/predlog-i-resenje-za-penzije/
Srdačan pozdrav i dobro zdravlje,
dip.maš. inž.Mladen Popović
mladenpopo@open.telekom.rs