Rast cena nafte će možda pooštriti regulaciju goriva, povećati inflaciju

Na međunarodnom tržištu kretanja cene nafte se komplikuju, delom zbog pretnje širenja sukoba na Bliskom Istoku, ali i zbog bržeg rasta privrede Kine na neočekivanih 5,3 odsto. Analitičari ne beže više od ocena da bi cena nafte mogla dostići 100 dolara po barelu u ovoj godini – sad je samo pitanje nivoa do kog će ići ovaj rast.

„Cena sirove nafte će verovatno porasti zbog ograničenog rasta ponude i snažne potražnje. Za Brent, očekujemo prosečnu cenu od 90 dolara po barelu u 2024. koja bi mogla porasti na 100 dolara po barelu 2025,“ kaže Mladen Dodig, investicioni savetnik iz Erste banke.

Tokom jučerašnjeg dana, nafta tipa Brent dostigla je 90,06 dolara po barelu, a cene su dostizale različite nivoe poslednjih nedelja od kada traje sukob na Bliskom Istoku.

U Srbiji je na snazi regulacija cene goriva od strane države koja traje dve godine, a kako stvari stoje neće još jedno duže vreme promeniti.

Vlada svake nedelje saopštava cenu goriva, ali i dodatno kroz akcize koje određuje. Slobodno tržište je zamrlo, pa se slobodno može reći da je cena goriva u Srbiji pod striktnom i punom kontrolom države. Ova regulativa biće na snazi do 1. maja, ako u međuvremenu ne produže tu uredbu.

Litar evrodizela je od prošle nedelje 206 dinara za litar, a cena benzina evropremijum BMB  195 dinara za litar. Akcize su povećane pre dve nedelje za po pet dinara.

Nema odlaganja

Kako kaže Danilo Pavićević, finansijski analitičar Momentum Securities, iako kod nas mnoge ekonomske neregularnosti vladaju već godinama, i pitanje je  kada će osnovni ekonomski principi da preovladaju, nešto kao što je promena cena nafte na svetskim tržištima ima eminentan uticaj na našu privredu i bilo koja promena može samo da se ublaži ili uspori, ali ne i da se odloži na duži vremenski period.

„Borba protiv ovakvih inflacionih pritisaka može uključivati različite strategije, poput bolje regulacije cena goriva (privremeno ograničenje deluje pozitivno, dok dugoročnije dovodi do ekonomskih neregularnosti i neodrživo je), subvencija za potrošače, diversifikacije izvora energije kako bi se smanjila zavisnost od nafte, te praćenja i kreiranja stabilne monetarne politike prema kretanjima cena nafte. Takođe, država se može odreći dela svojih zahvatanja koji su kod nas značajan izvor budžetskih prihoda,“ kaže Pavićević. On navodi i druge primere ove borbe kod drugih država gde se pribegavalo i promeni poreske politike, pa i intervencije na tržištu.

Akcize na derivate nafte, prema podacim Ministarstva finansija za  2021. godinu 182 milijarde dinara, potom  2022. – 177,7 milijardi dinara, prošle godine 196,2 milijarde dinara i u  anuaru ove godine 16,924.1

Uvozi se nafta iz Iraka, ali tek od skora, kaže ekonomski konsultant Bogdan Petrović, a sve donedavno smo uvozili naftu tipa Ural iz Rusije.

S obzirom na to da preko naftovoda Janaf kroz Hrvatsku ne može da uvozi više naftu iz Rusije usled sankcija Evropske unije (iako Srbija nije uvela sankcije Rusiji), Srbija je bila je prinuđena da potraži druge izvore snabdevanja.

„Rafinerija nafte u Pančevu može da primi naftu tipa Ural i onu iz Iraka, tako da je i uvoz tih tipova logičan,“ objašnjava Petrović.

Očekuje se da će iračka cena nafte preći 90 dolara za barel ove godine zbog veće državne potrošnje, saopštio je Međunarodni monetarni fond (MMF) 3. marta, nakon sastanka sa iračkim vlastima radi razmatranja ekonomske politike zemlje.

Stoga iz ove perspektive izgleda isplativije da se držimo cene Uralske nafte, jer je prema informacijama Ministarstva finansija cena nafte tipa Ural u januaru iznosila 62,36 dolara/barel, što je 4,0 odsto više u odnosu na prethodni mesec. U januaru 2024. godine, cena je povećana za 40,5 odsto u odnosu na isti mesec 2023. godine.

Takođe, rast uvoza nafte u Srbiji u periodu januar februar kada se uporedi isti period prošle godine iznosi 14,4 odsto. Udeo uvoza nafte u ukupnom uvoz takođe se povećao sa 5,9 na 6,8 odsto za januar- februar ove godine, podaci su Republičkog zavoda za statistiku.

Ako se pogledaju podaci dve referetne institucije u Srbiji Narodne banke Srbije (NBS) i Ministarstva finansija, prva institucija u svojim projekcijama inflacije se vezuje za naftu tipa Brent, dok se u Biltenu javnih finansija spominje cena nafte tipa Ural.

NBS, inflacija i Brent

S obzirom da je cena nafte Brent išla na dole krajem prošle godine, to je omogućilo NBS da  promeni projekcije za inflaciju na bolje. Iako niko od ovdašnjih privrednika nije vezan za naftu tipa Brent, niti je cena goriva u Srbiji u relaciji sa ovom cenom, nije jasno zašto onda centralna banka uzima baš ovu cenu kao referetnu u projekcijama za domaću inflaciju.

„Uzimajući u obzir neizvesnost u pogledu širenja konflikta na Bliskom istoku, očekujemo da cena nafte tipa brent poraste na oko 83 dolara po barelu do kraja 2024, nakon čega će se do kraja 2025. spustiti na oko 80 dolara po barelu, a isto očekuje i Consensus Economics“, navodi NBS u svom poslednjem izveštaju o inflaciji.

Jasno je da će projekcije banaka nastaviti da se menjaju, a prema rečima Pavićevića određene države ili grupe država mogu manipulisati ponudom nafte prema svojim interesima, što čini pravljenje egzaktnih procena vrlo nezahvalnim i za analitičare i za čitaoca koji ih često uzima zdravo za gotovo.

„Kada je reč o korelaciji između cena nafte i inflacije, generalno se smatra da rast cena nafte može dovesti do povećanja cena brojnih proizvoda i usluga, jer bazni scenario podrazumeva povećanje operativnih troškova firmi, te njihovih proizvoda, koji se vrlo često ogledaju u osnovnim potrošnim dobrima. To može rezultirati povećanjem inflacije, posebno u zemljama gde je cena goriva značajan faktor u potrošačkoj korpi,“ kaže Pavićević, finansijski analitičar.

Petrović kaže da s ozirom na to da je ponuđena cena struje za privredu niža od dosadašnje od 15 do 17 odsto i treba da važi od 1. maja, smatra da bi poskupljenje goriva od pet do šest dinara negde izjednačilo situaciju za privrednike.

Kako dodaje, ne samo NBS, već su i centralne banke širom sveta dosta morale da koriguju svoje projekcije kada je inflacija u pitanju, Geopolitička dešavanja mogu u trenu promeniti sve i dovoljna je samo jedna iskra, a to ne možete da predvidite, kaže Petrović.