Srbija

05.12.2023. 14:31

Nova ekonomija

Autor: Nevena Petaković

Rast kamata ne smeta tržištu nekretnina: U Srbiji se čak 70 odsto stanova kupuje kešom

novi stanovi Foto: Nova ekonomija

Izgradnja stanovi

Srbija

05.12.2023. 14:31

U Srbiji se čak 70 odsto stanova plaća gotovinom, a cenu kvadrata i dalje diktiraju inflacija, poskupljenje građevinskog materijala i nedostatak radne snage. Trenutno cene nekretnina u Srbiji stagniraju, a kakve će biti u 2024. niko ne može sa sigurnošću da predvidi, naveli su organizatori Međunarodne konferencije o tržištu nekretnina u Jugoistočnoj Evropi „Balkans Property Forum 2023“. 

Kako se navodi, bankari ipak sledeće godine očekuju pad inflacije i niže kamate stope, a to uključuje i stambene kredite.

Tržište nekretnina u mnogim zemljama Jugoistočne Evrope pogođeno je krizom, ne samo zbog inflacije, rata u Ukrajini, energetske krize – već i činjenice da na mnogim tržištima postoji zavisnost od kreditnih kupaca.

To nije slučaj sa Srbijom, u kojoj ne dominiraju kreditni kupci, već upravo keš kupci.

Istovremeno i domaće tržište komercijalnih nekretnina ostaje atraktivno za strane investitore, posebno za razvoj logističkih i industrijskih objekata.

To su neki od zaključaka učesnika Međunarodne konferencije o tržištu nekretnina u Jugoistočnoj Evropi „Balkans Property Forum 2023“, koju su u Beogradu organizovali Property Forum i Kraljevski institut ovlašćenih procenitelja iz Velike Britanije (RICS).

„Srbija ne zavisi od kreditnih kupaca kao što je to slučaj sa mnogim drugim državama Evrope, koje je trenutno zahvatila velika kriza. U Srbiji još uvek ima dosta keš kupaca, kako Rusa, Ukrajinaca tako i naše dijaspore. Potražnja je malo je usporenija, ali i dalje postoji, pa su tako i bankari i ljudi iz sektora nekretnina optimisti za sledeću godinu“, smatra Nikola Đogatović, direktor Sektora komercijalnih nekretnina Novaston Real Estate Platforma, koji očekuje da će Srbija zadržati taj balans i da neće biti velike krize kakvu je svet zahvatila 2007-2008. godine.

Cene nekretnina ne zavise samo od potražnje već i od inflacije na evropskom nivou i stvarne kupovne moći, a trenutno su cene svih vrsta nekretnina u Srbiji na maksimumu.

Poslednjih godina u Beogradu se proda oko 20.000 stanova godišnje što je relativno malo, ali je ta prodaja u 2023. godini prilično stala, ne samo zbog inflacije, visokih cena već i nepovoljnih kamata na kredite.

Prema rečima Marije Savić, direktorke Ekonomskih istraživanja Banka Intese, kaže da potražnja za stambenim kreditima trenutno stagnira imajući u vidu da su mnogi stambeni krediti vezani za Euribor. „Dobra vest je što ECB trenutno pauzira sa povećanjem kamatnih stopa, a neka predviđanja su da će sledeće godine sa padom inflacije doći i do pada kamatnih stopa“.

Prema njenim rečima, projekcije su da će od septembra 2024. krenuti sa popuštanjem monetarne politike, tj. smanjenjem kamatnih stopa u septembru i decembru što će dovesti do smanjenja kamatnih stopa na stambene kredite.

Ona je naglasila da nema kašnjenja u otplati dosadašnjih kredita.

Kriza ne utiče drastično na sektor izgradnje industrijskih objekata. Srbija je i dalje vrlo interesantna međunarodnim investitorima, jer nudi mogućnost izgradnje poslovnih, logističkih i industrijskih objekata po povoljnim uslovima.

Prema rečima Petra Kolognata, direktora Poslovnog razvoja kompanije CTP, Srbija se poslednjih godina pozicionirala kao vrlo aktraktivno tržište za investitore, posebno kada su industrijski objekti u pitanju.

„CTP posluje u 10 zemalja Evrope i u mnogima je teško doći do kvalitetnog zemljišta, a u Češkoj više nije moguće kupiti zemlju. U Srbiji to nije problem. Srbija ima dovoljno zemlje što je jedan od razloga zašto smo toliko aktivni na srpskom tržištu. Nove industrijske zone su razvijene u Beogradu i Novom Sadu, razvijaju se zone u Nišu i Jagodini, a u planu je i razvoj novih industrijskih parkova u Novom Sadu i Jagodini, kako bismo bili konkurentni u ponudi proizvodnih prostora na lokacijam gde ima dovoljno radne snage“, rekao je Petar Kolognat i najavio izgradnju novih 150.000 kvadrata u sledećoj godini.

Još jedan od izazova sa kojima se suočava tržište nekretnina u Srbiji je činjenica da ono ne može da ispuni zahteve postavljene Zelenom agendom koje diktira Evropska Unija.

„Konkretno naše izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji, imaju uvedenu obavezu takozvanog zelenog sertifikata. To znači da stambeni objekti koji ne poseduju energetske pasoše, moraju pribaviti energetske pasoše i izvršiti određena ulaganja da bi dobili određeni nivo energetskog pasoša“, podseća Danijela Ilić predsednica Nacionalne asocijacije procenitelja Srbije.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.