Rastu kamate, ali i uslovi zaduživanja za Srbiju

Ne samo da su kamatne stope sve više, već je i ročnost obveznica sve kraća pokazuje pogoršanje uslova zaduživanja, ocenio je Goran Radosavljević, profesora na FEFA za štampano izdanje Nove ekonomije. 

„Ove godine smo trogodišnje obveznice refinansirali dvogodišnjim, a dvogodišnje 53-nedeljnim. I pored skraćenja ročnosti, kamatne stope rastu i već sledeće godine otplata kamata će skočiti drastično. A sledeće dve godine nam dospevaju dugoročne, petogodišnje, sedmogodišnje i desetogodišnje obveznice koje će biti još teže refinansirati”, kaže Radosavljević.

I on se slaže da pored rasta kamata koje direktno utiču na povećanje deficita, što dalje povećava potrebu za zaduživanjem i to po lošijim uslovima, ove ali i narednih godina se očekuje rast slabiji od očekivanog. To onda dovodi do povećanja odnosa javnog duga prema BDP-u.

„Nama se iznos kamata u budžetu za kratko vreme značajno smanjio, ali sada može isto tako da se vrati. U tom slučaju imamo izbor ili ići na veći deficit ili smanjivati troškove, na primer investicije”, poručuje Radosavljević, dodajući da je ceo region pogođen rastom kamata.

U prvih sedam meseci za kamate je iz budžeta isplaćeno 83,7 milijardi dinara, što je nominalno 5,7 odsto više nego prošle godine u istom periodu, ali kada se odbije inflacija četiri odsto manje.

Najveći izdaci za kamate bili su 2015. godine, kada su činili tri odsto BDP-a, da bi postepeno opadali na 1,7 odsto u prošloj godini.

Za sada, situacija nije strašna zato što koliko god kamate bile velike i dalje su negativne.