Ratari nezadovoljni cenom pšenice

Otkupna cena pšenice još nije formirana. Ukoliko bi se određivala sada, uoči žetve, bila bi 18 dinara, kaže za Danas Sunčica Savović iz udruženja „Žita Srbije“ i navodi da to nije zadovoljovajuća cena za proizvođače.

Prošle godine cena pšenice u jednom trenutku dostigla je 40 dinara, a u okolnim zemljama sada se nudi cena od 27 dinara.

Žetva pšenice svakako kasni ove godine zbog vremenskih uslova i najverovatnije da će njen početak biti oko 5. jula.

„To svakako nije zadovoljavajuća cena za proizvođače, jer je prosto negde u liniji, sa proizvodnom cenom, ali imamo još dvadesetak dana do žetve da se situacija promeni. Svakako će zavisiti od ponude i tražnje“, izjavila je direktorka Žita Srbije.

U Savezu udruženja poljoprivrednika Banata kažu da su troškovi proizvodnje pšenice kada je obavljana jesenja setva iznosili 32 dinara.

„Demantujemo navode da je proizvodna cena pšenice 18 dinara, to nije tačno, proizvodna cena pšenice je 30 do 32 dinara, po svim mogućim inputima. Definitivno je cena pšenice pala zbog zabrane izvoza prošlogodišnjeg roda, u okruženju i na berzama je sada 27 dinara“, objašnjava Dejan Rakić iz Saveza udruženja poljoprivrednika Banata.

Na visinu troškova proizvodnje pšenice uticale su cene semena, mineralnog đubriva, prihrane i tretmana koji su primenjivani.

„U troškove ulazi urea, koju smo u decembru i januaru plaćali po ceni od 120 dinara, i bila je znatno skuplja nego što je sada. Tu je i cena nafte od 200 dinara u setvi, cena semena pšenice od 100 dinara po kilogramu u setvi i mešano đubrivo, koje je prošle jesni bili oko 80 dinara kilogram, možda i više. Hemija, odnosno zaštita biljaka je otišla 30 odsto gore, u odnosu na prošlu godinu“, objašnjava Rakić.

Po Srbiji se širi „žuta rđa“, retka bolest pšenice

Kako kaže, žetva pšenice po svim pokazateljima počinje početkom jula, a sada se samo očekuje početak žetve ječma.

„Izašli su sa sramotnom cenom za ječam od 15 dinara, a prošle godine je ječam bio 35 dinara. Na ječmu su možda manji troškovi bili u proizvodnji nego na pšenici, negde oko 15 odsto, ali svejedno ta cena koja se sada spominje je daleko ispod troškova proizvodnje“, objasnio je Dejan Rakić.

Agrarni analitičar Čedomir Keco kaže da u Srbiji odavno ne važe pravila dobrog poslovnog ponašanja – kupaca poljoprivrednih proizvoda, trgovaca neophodnom robom i uslugama u održavanju proizvodnje.

„Ratari su doživeli da mineralno đubrivo urea ima upola manju cenu od jesenje, kada je širena vest da je i neće biti. I ova nova cena od 450-600 evra za tonu je znatno veća od cene pre ratnih dejstava u Ukrajini“, primećuje Keco.

On kaže da se ratari, koji su kupili ureu jesenas ili su se robom zadužili, smatraju prevarenim i opljačkanim.

„Ratari ne štede kritiku ni prema onima koji su podgrevali nestašicu mineralnog đubriva. Predlažu da tržište mineralnog đubriva bude povod za operezivanje uvoznika i drugih u agrarnom lancu, koji nemaju meru za visoke cene repromaterijala, gde je i hemijska zaštita. Reagovanja ima puno, gazdinstva upiru prst u kompanije koje se bave pomenutim poslom i uz to investiraju u stambenu gradnju, kupuju imanja, šire ponude, kapital“, ocenjuje Keco.

Dodaje da je priča o pšenici kao strateškoj robi u trgovačkom smislu nerealna, kada je za našu prehrambenu sigurnost dovoljna setva od 230.000 hektara jer naša potrošnja za hleb ne prelazi 920.000 tona zrna i sve drugo do 1,3 miliona tona je dodatak, za seme, sigurnost.

Ali, kako se dodaje, onda ostaje pitanje, šta sejati na još 400.000 hektara zbog neophodnog plodoreda.

Robne rezerve kupuju 50.000 tona pšenice