Referetna stopa ostala nepromenjena, privreda na čekanju

Narodna banka Srbije zadržala je danas ključnu kamatnu stopu na nepromenjenom nivou od 6,5 odsto, kao što su i igrači na tržištu očekivali.

Većina ekonomista očekuje da će tako i ostati do polovine godine, neki čak veruju I do kraja trećeg kvartala.

Neki od razloga su kasna prošlogodišnja reakcije NBS na rast cena, neizvesnosti u vezi cena nafte, energenata i drugih faktora koji mogu gurnuti inflaciju na više. Koliko će okruženje visokih kamatnih stopa dodatno uticati na privredu s obzirom da je Vlada odustala od novih paketa podrške privredi, ostaje izazov za NBS.

“To je cena koju plaćamo da bi se oborila inflacija. Jeste inflacija sada mirnija, ali nije poptuno zauzdana. I guvernerka Evropske centralne banke (ECB) nije sigurna kada će moći da počne sa spuštanjem kamata. Ali sva sreća kamate neće rasti, zbog zaduživanja države, da li do polovine godine ili do kraja trećeg kvarala, kada bi trebalo da krene relaksiranje. Ali I tada će to biti u manjim procentnim poenima”, kaže Saša Đogović, ekonomista.

Srbija je prošlu godinu završila sa prosečnom inflacijom na nivou od 12,1 odsto, dok je u decembru 2023. ona iznosila 7,6 odsto. Sledeći izveštaj o januarskoj inflaciji Zavod za statistiku objavljuje 19. februara.

Iz OECD su u ekonomskom izveštaju naglasili koliko će biti bitno da fiskalna politika obezbedi održivost, ali da će monetarne vlasti imati više nego težak zadatak da u “fino šteluju trenutak” i počnu spuštanje kamtnih stopa kako bi omogućili privredama da dišu.

“Monetarna politika treba da zadrži restriktivnu poziciju kako bi osigurala da se inflacija trajno uskladi sa ciljevima centralnih banaka. Međutim, opadajuća inflacija stvoriće prostor za snižavanje nominalnih referentnih stopa. Iako su vreme i kalibracija smanjenja referentnih stopa izazovni, centralne banke bi trebalo da iskoriste ovaj prostor za podršku ekonomskom rastu,“ piše u izveštaju OECD.

Odluke centralnih banka u EU i SAD, kao i činjenica da je Evropa najveći trgovinski partner, utiču i na odluke centralne banke u Beogradu. I tržišta u inostranstvu očekuju spuštanje kamata jer je inflacija usporila, a rast privrede je ispod ranijih proseka.

“Ipak, tržište rada (korekcija zarada za rast inflacije) zahtevaće oprezan stav. Dalje, makroekonomsko raspoloženje u Kini i geopolitičke tenzije takođe zahtevaju oprezan stav”, upozorava Rajfajzen banka u svom izveštaju.

Da li će trend u privredi nastaviti?

U prošloj godini visoke inflacije, velikih geopolitičkih neizvesnosti i rastućih kamata u suštini, rast ekonomije u Srbiji obezbeđen je najvećim delom kroz kapitalne investicije države u infrastrukturu i manjim delom kroz privatne investicije, kažu analitičari Raiffeisen bank (Rajfajzen banka) u Beogradu.

Takođe i Saša Đogović podseća i da su kompanije, ali uglavnom u stranom vlasništvu imale investicije u privredi Srbije prošle godine, te i manji broj domaćih investicija u IT industiji. Rast u energetici je došao zbog jako niske baze iz prethodne godine, kada je domaći energetski sektor pretrpeo kolaps. Prema njegovom mišljenju, zaduživanje će se prolongirati sve dok ne budu niže kamate.

Poslednje povećanje referetne kamatne stope NBS je imala u julu prošle godine. Ono što tržišta očekuju je da se krene sa smanjivanjem i većina analitičara očekuje ovaj potez polovinom ove godine, “ali veoma postepenim tempom (-25bp), što odgovara i očekivanom početku smanjenja kamatne stope FED-a”.

“Ipak, postoje negativni rizici za takav scenario, s obzirom na geopolitičke rizike i, s tim u vezi, povezane rizike nestabilnosti cena energenata. Poljoprivredna sezona je još jedan rizik, s obzirom na promenjive vremenske uslove”, navodi Rajfajzen banka.