Rekonstrukcija Pošte na Savskom trgu se odlaže, odbijen zahtev za lokacijske uslove

Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove Grada Beograda doneo je 17. januara zaključak kojim odbacuje zahtev Beograda na vodi za izdavanje lokacijskih uslova za izgradnju objekta Kulturnog centra, odnosno projekat rekonstrukcije zgrade Pošte na Savskom trgu.

Razlog odbijanja zahteva za izdavanje lokacijskih uslova su nedostaci u Idejnom rešenju projekta.

Ti nedostaci su popisani u deset stavki, a jedan od interesantnijih podataka je da se u katastru nepokretnosti zvanično vodi da zgrada Pošte ima prizemlje i samo tri sprata iako je jasno da je broj spratova dvostruko veći.

Od investitora se, između ostalog, traži i da uskladi brojke o ukupnoj površini objekta jer su na tri mesta navedene različite vrednosti – 10.909,74 kvadrata, 10.880,74 kvadrata i 11.931,32 metra kvadratna.

Ipak, ono najinteresantnije je pominjanje projekta Momira Korunovića i da isti nije dostavljen.

„Kako je navedeno da se rekonstrukcija vrši prema izvornom projektu arhitekte Momira Korunovića u domenu spoljašnjeg izgleda i svih elemenata za projektovanje koji će se usvojiti prema izvornom projektu, potrebno je priložiti izvorni projekat ako postoji ili neki drugi dokaz na osnovu kojeg se može utvrditi autentičnost izvornog projekta“, navodi se u zaključku kojim je odbijen Beograd na vodi.

Kako je 25. decembra prošle godine najavljeno na sajtu Beograda na vodi, „radovi na temeljnoj rekonstrukciji zgrade nekadašnje Pošte na Savskom trgu počinju u januaru 2024“. S obzirom na to da investitor nije još otklonio nedostatke i dostavio tzv. usaglašeni zahtev, verovatno je da će ovaj rok biti probijen.

Idejnim rešenjem za rekonstrukciju monumentalnog zdanja na Savskom trgu predviđeno je uklanjanje postojećeg objekta, na čijem mestu će biti sagrađena zgrada sa fasadom obnovljenom prema originalnim crtežima arhitekte Momira Korunovića. Investitor dodaje da će remek-delo arhitekte Momira Korunovića postati Kulturni centar, namenjen prevashodno najmlađima.

Forbes Srbija pozvao je Bratislava Milojevića iz kompanije Mašinoprojekt kopring koji je direktno zadužen za rekonstrukciju zgrade Pošte. On je, kako kaže, upoznat s tim da su ih nadležne gradske vlasti odbile zbog toga što nisu podneli originalan projekat.

„Ceo originalan projekat arhitekte Momira Korunovića u zvaničnoj arhivi ne postoji. On je verovatno uništen posle rata. Mi smo uz pomoć kompanije Beograd na vodi uspeli da dođemo do unuka arhitekte i preko njega do projekcija i originalnih crteža svih osnova objekta, kao i planova fasade. Sakupljali smo sa raznih strana svu dokumentaciju do koje smo mogli da dođemo, a to je veliki posao”, kaže Milojević za Forbes Srbija.

On ističe da su u pitanju „samo tehničke stvari“, i da se to često dešava u toku prikupljanja dokumentacije. „Mi uradimo svoj deo posla, onda nam nadležni ukažu na to da dokumentacija nije kompletna, da treba još nešto dostaviti… To je i ovde slučaj“, navodi Milojević.

Kako ističe, oni će upravo ovih dana podneti novi zahtev sa svim prikupljenim crtežima i skicama nekadašnjeg izgleda Pošte.

Forbes Srbija pokušao je da utvrdi da li je Korunovićev projekat sačuvan.

Prema rečima Đorđa Bobića, bivšeg glavnog arhitekte Beograda (od 2004. do 2008. godine), originalan projekat za zgradu nekadašnje Pošte na Savskom trgu, trebalo bi da se nalazi na jednoj od ovih adresa – Arhiv grada Beograda, Državni arhiv Srbije, Zavod za zaštitu spomenika kulture Beograda, ili u nekom od muzeja.

„Čudi me da investitori Beograda na vodi, koji žele da rekonstruišu zgradu Pošte, nisu pronašli i dostavili nadležnima taj originalan projekat. Kad već žele da diraju tu zgradu“, kaže za Forbes Srbija Bobić.

Ipak, on smatra da to što investitori nemaju originalan projekat ne predstavlja smetnju u pravnom smislu da se na osnovu skica i nacrta tadašnjeg izgleda Pošte, to i uradi. „Lično sam protivnik toga da se menja izgled tog objekta. Ova zgrada je nastradala u Drugom svetskom ratu, oštećena je tokom bombardovanja, i posle joj je promenjen izgled koji oslikava taj period socijalizma“, naglašava Bobić.

On smatra da je glavni motiv investitora da i ovaj objekat iskoriste za poslovni prostor.

„Oni pričaju da će u toj ‘renoviranoj’ zgradi biti sadržaji posvećeni kulturi, poput pozorišta, muzeja i biblioteke… Ipak, osnovni motiv koji stoji iza toga je da naprave još jedan poslovni objekat“, ističe Bobić.

Forbes Srbija pokušao je da pronađe originalan projekat Korunovića na svim potencijalnim adresama. Upit smo prosledili Arhivu Beograda, Državnom arhivu Srbije, Zavodu za zaštitu spomenika kulture Beograda, kao i informativnoj službi Grada Beograda.

Radovi već počeli

Forbes navodi da su radovi na zgradi su već počeli. Skinut je deo prozora i ispražnjena unutrašnjost zgrade, ali će investitor morati da prođe kroz novu proceduru pribavljanja lokacijskih uslova, a potom i dobijanja građevinske dozvole.

U katastru nepokretnosti navodi se da je zemljište na kojem se nalazi zgrada Pošte u javnoj svojini Republike Srbije (zgrada je u vlasništvu Pošte Srbije). Ne postoji informacija da je dato u zakup, ali stoji zabeležba s kraja prošle godine o promeni imaoca prava na zemljištu.

U vesti na sajtu Beograda na vodi dodaje se da će enterijer zgrade biti prilagođen „brojnim kulturnim sadržajima koji će se u njoj nalaziti“.

„Unutrašnjošću će dominirati najsavremenija pozorišna scena, kao i interaktivni dečiji muzej. Umetničku ponudu Beograda na vodi upotpuniće galerije, radionice i umetničke škole za najmlađe, smeštene u zgradi nekadašnje Pošte“, stoji u tekstu.

Podseća se da je zgrada Stare pošte podignuta 1929. godine u autentičnom savremenom srpsko-vizantijskom stilu i da je teško oštećena prilikom savezničkog bombardovanja tokom Drugog svetskog rata.

Po oslobođenju Beograda, tri godine kasnije, Korunovićevo zdanje je restaurirano u preovlađujućem stilu socrealizma, pa je tako zgrada „ogoljena“, zaravnjena, skraćena i svedena na današnji izgled koji ni po čemu ne podseća na svog prethodnika, navode u Beogradu na vodi.