Rekordna cena prasića u Sremu

U Sremu je zabeležena rekordno visoka cena prasića od 450 dinara po kilogramu, podaci su kojima raspolaže Sistem tržišnih informacija Srbije (STIPS) u svojoj bazi podataka. Kako su ranije preneli mediji, to je najveća cena prasadi od kada taj sistem prati njihove cene na domaćem tržištu.

Prema najnovijim podacima koje je objavio STIPS, cene prasadi u domaćim klanicama kreću se od 330 do 400 dinara po kilogramu, a u Sremskoj Mitrovici cena je i dalje 450 dinara za jedan kilogram.

Prema najnovijem izveštaju, najviše cene su u Vojvodini, a najniže u Braničevskom okrugu.

Kako je ranije prenela Politika, u proteklih godinu dana cena piletine na nivou zemalja Evropske unije viša je u proseku za 31 odsto.

Odgajivači svinja u Srbiji bili su nezadovoljni cenom tovljenika od 155 dinara po kilogramu, plus porez na dodatu vrednost (PDV), jer su porasli troškovi proizvodnje.

Foto: Screenshot/Cene u klanicama u Sremu

Ti troškovi danas su još veći, a prema podacima STIPS-a, trenutne cene tovljenika do 120 kilograma u Sremu kreću se do 180 dinara za kilogram, dok su cene za veće tovljenike 160 dinara, prema ažuriranim podacima STIPS-a.

Predstavnik Asocijacije stočara Srema i Mačve, Bora Šuljmanac, tada je rekao da u Srbiji svinjskog mesa nema dovoljno ni za domaće potrebe.

Prema njegovim rečima, realna cena tovljenika tada je bila 160 dinara, plus PDV.

Mediji prenose da odgajivači živine godinama nisu menjali cene upozoravajući na nelojalnu konkurenciju i niske, damping cene uvoznog mesa u trgovinskim lancima.

O efektima damping cena piletine na neko tržište, nedavno je pisao i naš portal.

Agronom Poljoprivredne savetodavne i stručne službe u Čačku, Milan Damljanović, tada nam je objasnio kako su nemačke kompanije ranije izvozile jeftinu piletinu u arfičke zemlje, koje su kasnije ostale bez domaće proizvodnje tog mesa.

„Sada tamo pileća krilca koštaju skuplje nego što je koštalo belo meso. To je normalan način poslovanja, nema tu ništa nezakonito, jednostavno vlada sistem ponude i potražnje, ali uvek više strada onaj ko je slabiji“, objašnjava Damljanović.