Vlada promenila fiskalnu strategiju: Vidi se jak pad privrednog rasta ove i sledeće godine – država sve nade polaže u EXPO

Vlada Srbije usvojila je danas reviziju fiskalne strategije za period do 2028. godine. Šta se promenilo od juna do novembra, nepunih šest meseci pošto je Fiskalna strategija za 2026.-2028. godinu usvojena pa je Ministarstvo finansija odlučilo da ionako loša očekivanja spusti za još jednu lestvicu? Ukratko spoljne geopolitičke tenzije, ali i političke domaće tenzije u vidu sankcija, protesta i neobnovljenih ugovora za gas. Sve ovo Vlada Srbije nije očekivala u junu, ali je ovog puta pogrešna politika došla na naplatu sa svih „prijateljskih strana“ – i od SAD, i od Rusije i od Evrope.

Za pad rasta domaće privrede obavestile su nas druge međunardone finansijske institucije mnogo pre domaćih. Ministarstvo finansija i dalje je očekivalo u junu da rast BDP-a ove godine bude tri odsto (pre toga 4,2 odsto), sada je to na tankih 2,3 odsto. Dva puta promenjena očekivanja stižu u trenutku kada preti mnogo odliva i davanja iz budžeta da bi se namirila stara dugovanja, kupovna derivata zbog američkih sankcija NIS-u, dok će se za gas tek videti. Sa druge strane Vlada ostaje pri svojim planovima da će javna potrošnja, državna i privatna, biti ono što će na dalje u srednjem roku voditi rast. Iz ove perspektive čini se da će možda i ova projekcija biti ugrožena pored toliko odliva iz državne kase.

I dok je u junu za lošiji rast kao razlog Ministarstvo finansija navelo „domaće neizvesnosti i odložene potrošnje“, u revidiranom mišljenju strategije to je malo izmenjeno.

„Glavni razlog revizije je neizvesna dinamika ekonomske aktivnosti u pojedinim industrijskim granama u uslovima izražene globalne fragmentacije, ojačanih restrikcija i promene energetskih tokova. Sa proizvodne strane, projekcija podrazumeva umereniji rast industrije (oprez u prerađivačkim granama), snažan rast građevinarstva na krilima završne faze EXPO 2027 i efekta niske baze, kao i stabilan rast usluga.“

Ipak i srednjoročna očekivanja za privredni rast su smanjena za 2026. godinu sa 4,2 na 3 odsto, dok za godinu kada treba da se održi Expo očekivanja ostaju nepromenjena na pet odsto.

„Srednjoročni rizici ostaju izraženi i prvenstveno proizilaze iz globalne fragmentacije, pooštravanja trgovinskih i industrijskih politika, geopolitičkih tenzija i nestabilnosti na tržištima energenata i hrane. Na domaćem planu, najvažniji izazovi odnose se na sektorske neizvesnosti u energetski i izvozno orijentisanim granama. Ekonomska politika usmerava odgovor na ove izazove kroz očuvanje fiskalne discipline, mere za povećanje energetske efikasnosti i sigurnosti, uz ubrzanje realizacije infrastrukturnih i EXPO 2027-povezanih projekata. Takav okvir omogućava da se negativni efekti šokova ublaže, a pozitivni spoljni impulsi brže prenesu u rast“, stoji u revidiranoj strategiji koja zvuči optimistično u godini kada Srbija prolazi jednu od najgorih kriza zbog vođenja spoljne politike koja nam se vratila kao bumerang kroz mnogo lošiju ekonomsku sliku od očekivane.

Inflacija

Za inflaciju se očekivalo da će biti na kraju godine približno u granicama cilja i reklo bi se da će se ova projekcija i obistiniti za sada. Ukoliko situacija sa gorivom ili gasom ne bude trajala predugo. Ukoliko se prolongira, analitičari očekuju da će inflacija ići na gore. Ministarstvo finansija očekuje da će završiti godinu na nivou od oko 3,7 odsto.

„Inflacija se većim delom 2025. godine kretala u gornjoj zoni cilja, ali je od septembra osetno usporila (na 2,9 odsto mg), zahvaljujući ograničenju trgovinskih marži. Za 2026. godinu se, uz normalizaciju troškovnih faktora i stabilniju poljoprivrednu sezonu, projektuje prosečna inflacija od 3,7 odsto,“ kažu iz Ministarstva.

Deficit ostaje isti, menja se udeo javnog duga

Za budžetski deficit ograničenja ostaju ista, jedina promena je što se očekuje opadanje javnog duga. Da li ovo znači da se država neće zaduživati više ili da će inflacija pojesti dug, to će se videti u narednom periodu.

„Fiskalna disciplina ostaje temeljni princip ekonomske politike Republike Srbije. Planira se postepeno smanjenje budžetskog deficita sa 3,0 odsto BDP tokom investicionog ciklusa na 2,5 odsto BDP do 2028. godine, što obezbeđuje nastavak opadajućeg trenda javnog duga koji će se, prema procenama, spustiti na oko 44 odsto BDP do kraja srednjoročnog perioda. Istovremeno, visok nivo javnih investicija biće zadržan, stoji u revidiranim očekivanjima. U junu su srednjoročna očekivanja za javni dug bila na oko 46,2 odsto.

Srbija beleži duplo niži rast od planiranog. Šta nas čeka u narednoj godini?