Rezultati Erste Grupe za 2024. godinu: Dobar učinak odraz snažnog rasta u poslovanju s klijentima

Erste Group Bank AG zabeležila je 2024. godine operativni rezultat od 5,9 milijardi evra (+6,6%) na bazi snažnog rasta u poslovanju s klijentima. Krediti odobreni klijentima znatno su porasli na 218,1 milijardu evra (+4,9%), sa dinamikom rasta koja je neznatno jača u Centralnoj i Istočnoj Evropi (CIE). Nakon donekle slabije tražnje u prvoj polovini godine, tražnja za kreditima je porasla u četvrtom kvartalu. Depoziti su se takođe povećali na 241,7 milijardi evra (+3,8%). Koeficijent problematičnih kredita porastao je sa 2,3% na 2,6%, u skladu s očekivanjima.

To je prvenstveno prouzrokovano izostankom makroekonomskog oporavka u Austriji, s obzirom na to da je kvalitet aktive u zemljama CIE ostao na veoma dobrom nivou. Poreska stopa je porasla za oko 3 procentna poena međugodišnje na 21,1%. Erste Grupa je ostvarila neto dobit od 3,1 milijarde evra (+4,3%). Erste Grupa i dalje ima snažnu kapitalnu bazu. Koeficijent kapitala CET1 na kraju 2024. godine od 15,1% već uključuje predloženu dividendu za finansijsku 2024. godinu i potencijalan program otkupa akcija.

• Finansijski rezultati za period januar-decembar 2024. porede se sa rezultatima za januar-decembar 2023. godine, dok se stavke bilansa stanja sa 31. decembrom 2024. porede sa stavkama sa 31. decembrom 2023. godine.

Neto prihod od kamata porastao za 4,2% zahvaljujući povećanju obima kredita

Neto prihod od kamata povećao se na 7.528 miliona EUR (+4,2%; 7.228 miliona EUR), na svim ključnim tržištima osim u Austriji, na bazi većeg obima kredita i nižih kamatnih rashoda. Neto prihod od naknada i provizija porastao je na 2.938 miliona EUR (+11,3%; 2.640 miliona EUR). Rast je zabeležen na svim ključnim tržištima, najviše u uslugama platnog prometa i upravljanju sredstvima. Neto rezultat od trgovanja je pao na 519 miliona EUR (754 miliona EUR); stavka dobici/gubici od finansijskih instrumenata po fer vrednosti kroz bilans uspeha poboljšala se i iznosi -82 miliona EUR (-306 miliona EUR). Kretanja ove dve stavke uglavnom se mogu pripisati efektima valuacije. Operativni prihodi su porasli na 11.178 miliona EUR (+5,9%; 10.552 miliona EUR).

Odnos troškova i prihoda poboljšao se i iznosio je 47,2%

Opšti administrativni rashodi su porasli na 5.279 miliona EUR (+5,2%; 5.020 miliona EUR). Rashodi za zaposlene povećali su se na 3.202 miliona EUR (+7,1%; 2.991 milion EUR) zbog povećanja zarada. Porast ostalih administrativnih rashoda na 1.529 miliona EUR (+4.1%; 1.468 miliona EUR) uglavnom je bio posledica viših rashoda za IT u iznosu od 622 miliona EUR (549 miliona EUR). Uplate u programe osiguranja depozita uključene u ostale administrativne rashode smanjile su se na 72 miliona EUR (114 miliona EUR), najviše u Austriji. Amortizacija i depresijacija iznosile su 547 miliona EUR (-2,2%; 560 miliona EUR). Znatan porast operativnog rezultata na 5.900 miliona EUR (+6,6%; 5.532 miliona EUR) bio je podjednako posledica povećanja neto prihoda od kamata i neto prihoda od naknada i provizija. Odnos troškova i prihoda se poboljšao i iznosio je 47,2% (47,6%).

Neznatno pogoršanje koeficijenta problematičnih kredita (NPL) koji je iznosio 2,6%

Neto ispravke vrednosti finansijskih instrumenata („troškovi rizika“) iznosile su -397 miliona EUR ili 18 baznih poena prosečnih bruto kredita klijentima (-128 miliona EUR ili 6 baznih poena). Izdvajanja za rezervisanja po kreditima i potraživanjima vršena su najviše u Austriji. Zabeleženi su pozitivni doprinosi naplate već otpisanih kredita, takođe najviše u Austriji. Koeficijent problematičnih kredita (NPL) na osnovu bruto kredita klijentima neznatno se pogoršao i iznosio je 2,6% (2,3%). Koeficijent pokrivenosti problematičnih kredita (isključujući kolateral) smanjen je na 72,5% (85,1%).

Veći neto rezultat odraz je snažnijeg operativnog rezultata

Ostali operativni rezultat iznosio je -414 miliona EUR (-468 miliona EUR). U njega je uključeno izdvajanje u iznosu od 102 miliona EUR za rezervisanje po osnovu međubankarskog oslobađanja u skladu s austrijskim Zakonom o PDV-u. Rashodi za godišnje uplate u fondove za restrukturiranje banaka zabeležili su znatan pad na 28 miliona EUR (113 miliona EUR), jer u evrozoni 2024. godine nisu naplaćene redovne godišnje uplate. Dažbine na bankarsko poslovanje plaćene su na četiri ključna tržišta.

Iznosile su 245 miliona EUR (183 miliona EUR) i uticale na ostali operativni rezultat: od tog iznosa, 168 miliona EUR (137 miliona EUR) plaćeno je u Mađarskoj. U Austriji, porez na bankarsko poslovanje iznosio je 40 miliona EUR (46 miliona EUR), a u Rumuniji (novouveden 2024. godine) porez je iznosio 37 miliona EUR. Porez na bankarsko poslovanje u Slovačkoj od 103 miliona EUR proknjižen je na stavci poreza na dobit.

Porezi na dobit iznosili su 1.053 miliona EUR (874 miliona EUR). Pad dela neto dobiti koji pripada manjinskim udelima na 819 miliona EUR (923 miliona EUR) bio je posledica niže profitabilnosti u štedionicama. Neto rezultat koji pripada vlasnicima matičnog preduzeća porastao je na 3.125 miliona EUR (2.998 miliona EUR) na osnovu snažnog operativnog rezultata.

Znatan porast obima i kredita i depozita

Ukupan kapital bez instrumenata dodatnog osnovnog kapitala (AT1) porastao je na 28,1 milijardu EUR (26,1 milijardu EUR). Nakon regulatornih odbitaka i filtriranja u skladu sa Uredbom o kapitalnim zahtevima (CRR), kapital CET1 (konačni) porastao je na 24,0 milijarde EUR (22,9 milijardi EUR), a ukupna sopstvena sredstva (konačna) na 30,9 milijardi EUR (29,1 milijarda EUR). Ukupni rizik – rizična aktiva uključujući kreditni, tržišni i operativni rizik (CRR, konačni) – povećao se na 159,1 milijardu EUR (146,6 milijardi EUR). Koeficijent kapitala CET1 (konačni) iznosio je 15,1% (15,7%), a koeficijent ukupnog kapitala 19,5% (19,9%).

Bilansna suma se povećala na 353,7 milijardi EUR (+4,9%; 337,2 milijarde EUR). Na strani aktive, gotovina i gotovinska salda zabeležili su pad na 25,1 milijardu EUR (36,7 milijardi EUR); krediti i potraživanja odobreni bankama povećali su se – najviše u Češkoj Republici – na 27,0 milijardi EUR (21,4 milijarde EUR). Na međugodišnjem nivou, krediti i potraživanja dati klijentima porasli su na 218,1 milijardu EUR (+4,9%; 207,8 milijardi EUR). Na strani pasive, depoziti banaka su smanjeni na 21,3 milijarde EUR (22,9 milijardi EUR). Depoziti klijenata su zabeležili porast – najviše u Češkoj Republici i Rumuniji – na 241,7 milijardi EUR (+3,8%; 232,8 milijardi EUR). Koeficijent kredita i depozita iznosio je 90,2% (89,3%).

Prognoza za 2025. godinu

Cilj Erste Grupe za 2025. godinu je da postigne prinos na materijalni kapital (ROTE) od oko 15%. Ova ambicija je utemeljena na sledećim ključnim pretpostavkama. Prvo, da makroekonomsko okruženje, prvenstveno mereno realnim rastom BDP-a, i dalje bude veoma snažno na sedam ključnih tržišta Erste Grupe i da se u proseku umereno poboljša u odnosu na 2024. godinu.

Stoga, Erste Grupa 2025. godine očekuje veoma snažan rast kredita za oko 5%, podržan rastom u poslovanju sa stanovništvom, kao i sa privredom. Kao drugo, da će operativni učinak u smislu operativnog rezultata ostati generalno stabilan u odnosu na 2024. godinu, jer se očekuje da će neto prihod od kamata ostati nepromenjen na međugodišnjem nivou, da će prihod od naknada i provizija nastaviti da raste za oko 5%, da će neto rezultat trgovanja po fer vrednosti dati sličan doprinos prihodima kao i u 2024. godini, i da će operativni rashodi rasti za oko 5%.

U skladu sa tim, očekuje se da će koeficijent troškova i prihoda biti ispod 50%. Kao treće, pretpostavka je da će troškovi rizika porasti tek neznatno na oko 25 baznih poena prosečnih kredita klijentima u odnosu na nivo iz 2024. godine, jer se očekuje da će okruženje u pogledu kvaliteta aktive ostati snažno u Centralnoj i Istočnoj Evropi, a da će se tek umereno pogoršati u Austriji.

U skladu s predviđenim snažnim rezultatima u pogledu dobiti, očekuje se da će CET1 koeficijent porasti u 2025. godini, te da će pružiti bolji prinos na kapital i/ili fleksibilnost na polju spajanja i pripajanja (M&A). Korigovani neto profit iz 2024. godine (neto dobit nakon odbitka AT1 – dividendi) omogućava Erste Grupi da cilja redovnu dividendu u iznosu od 41,2% korigovane neto dobiti, kao i izvršenje trećeg otkupa akcija u iznosu od 23,7% korigovane neto dobiti, uz saglasnost regulatora.

Erste Bank a.d. Novi Sad:

Nastavak pozitivnih trendova poslovanja iz prethodnih godina

Na kraju 2024. godine, stanje kredita plasiranih stanovništvu i mikro klijentima je poraslo za 4,6% u odnosu na kraj prethodne godine, i iznosi 114,28 milijardi dinara. U poređenju sa krajem 2023. godine, stanja depozita stanovništva i mikro klijenata beleže rast od 12,7% i iznose 163,57 milijardi dinara.

Stanje kredita plasiranih pravnim licima na kraju 2024. godine beleži rast od 1,6% i iznosi 125,59 milijardi dinara. Stanja depozita pravnih lica su veća za 12,6% u poređenju sa krajem 2023. godine i iznose 122,92 milijarde dinara na kraju 2024. godine.

U pogledu operativnog poslovanja, Banka je na kraju četvrtog kvartala 2024. godine ostvarila 14,1% više operativnih prihoda u odnosu na isti period prošle godine, ali i rast operativnih rashoda za 4,1%. Tako, u odnosu na isti period 2023. godine, operativni rezultat Banke na kraju 2024. godine beleži rast od 26,2% i iznosi 10,52 milijarde dinara.

Na kraju četvrtog kvartala 2024. godine ostvareno je 16,28 milijardi dinara dobiti po osnovu kamata, što je za 11,3% više u odnosu na isti period prethodne godine, kada je taj prihod iznosio 14,62 milijarde dinara. Neto dobit po osnovu naknada i provizija je viša za 25,7% i iznosi 4,57 milijardi dinara na kraju 2024. godine, dok je na kraju 2023. godine iznosila 3,64 milijarde dinara.

Ukupna neto dobit na kraju 2024. godine iznosi 7,96 milijardi dinara. Bilansna suma beleži rast za 9%, sa 379 milijardi dinara na kraju 2023. godine na 413 milijardi dinara na kraju 2024. godine.

Koeficijent problematičnih kredita (NPL) na kraju 2024. godine iznosi 2,7%.

Broj korisnika digitalnih kanala distribucije na kraju 2024. godine veći je za 11,5% u odnosu na kraj 2023. godine, tako da sada Erste Banka ima oko 187 hiljada aktivnih korisnika internet i mobilnog bankarstva. Mreža Erste Banke broji 88 poslovnih jedinica na kraju 2024. godine.

 PROGNOZA

 Erste Bank a.d. Novi Sad nastavlja da pruža sveobuhvatnu podršku stanovništvu i privredi Srbije prilikom ostvarivanja njihovih finansijskih potreba i ciljeva. Principi poslovanja koji podrazumevaju fokusiranje na stalno poboljšavanje usluge klijentima, te konstantno unapređivanje unutrašnje organizacije i efikasnosti, i ubuduće će činiti osnovu poslovanja Banke.

NAPOMENA 1: Prikazani rezultati su u skladu sa Zakonom o računovodstvu i donetom Odlukom o kontnom okviru i sadržini računa o kontnom okviru za banke („Službeni glasnik RS“, br. 71/2014) i Odlukom o obrascima i sadržini pozicija u obrascima finansijskih izveštaja za banke („Službeni glasnik RS“, br. 71/2014) koje su stupile na snagu 31.12.2014.

NAPOMENA 2: Objavljeni rezultati pojedinačnih članica Erste Grupe nisu direktno uporedivi sa objavljenim rezultatima Erste Grupe po segmentima. Zbog efekata konsolidacije na nivou Erste Grupe, prema kojima se određene transakcije Erste Bank a.d. Novi Sad sa članicama Erste Grupe eliminišu, kao i zbog distribucije određenih troškova alociranog kapitala, konsolidovani rezultati Erste Bank a.d. Novi Sad na nivou Erste Grupe razlikuju se od rezultata koje je Banka ostvarila i prikazuje na lokalnom nivou.