RGZ vređao i pretio Vladinom Savetu za sprečavanje korupcije: Šta je sve vlast sakrila od sopstvenog antikorupcijskog tela?

Godinama unazad, preporuke i zahtevi za pristup informacijama Saveta za sprečavanje korupcije se ignorišu od strane državnih organa i institucija. Zbog toga, od građana Srbije ostaju sakrivene brojne informacije o najvećim projektima koji se plaćaju iz njihovog poreza – Beogradu na vodi, Nacionalnom stadionu, auto-putevima… Ne samo da brojne institucije ignorišu Savet, već ni mediji, a ni građani, često ne uspevaju da dobiju podatke na koje, po osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, imaju pravo.

O korupciji se u Srbiji govori godinama, možda i najintenzivnije otkako je 1. novembra 2024. godine pala nadstrešnica na Železničkoj stanici u Novom Sadu, što je izazvalo blokade fakulteta i masovne proteste. Na korupciju u svojim izveštajima ukazuje i Savet za sprečavanje korupcije.

U poslednjem Izveštaju o netransparentnosti rada državnih institucija u Republici Srbiji Savet ukazuje da se rezultati u borbi protiv korupcije ne vide. Kako navode, zakoni se ne sprovode, a na institucije zadužene za sprovođenje zakona vrši se snažan politički uticaj.

Institucije se ne obaziru na zakon

Posebno je izražen, ističu iz Saveta, netransparentan rad svih državnih institucija koje “ne poštuju javnost, odnosno instituciju Poverenika za informacije od javnog značaja”.

To, upozoravaju, stvara prostor za korupciju “nesagledivih razmera”. Zapravo, veliki je broj institucija koje ne postupaju po rešenjima Poverenika, kojem se građani obraćaju kada, uprkos tome što je to omogućeno zakonom, institucije ne žele da im pruže određenu informaciju od javnog značaja.

Ni sam Savet za sprečavanje korupcije, kao jedno od tela koji je ključno za rešavanje ovog problema, ne može da dobije informacije od svih institucija. U ignorisanju Saveta i Poverenika, posebno se, kažu, istakao Republički geodetski zavod, koji pored toga što nije bio saradljiv, uputio je pretnje i uvrede na račun Saveta. Pored njih, u sakrivanju informacija istakli su se Grad Beograd, Koridori Srbije, Ministarstvo finansija i Republički fond za zdravstveno osiguranje.

Zbog toga što ove institucije nisu želele da dostave dokumentaciju Savetu i pored rešenja Poverenika, Savet nije bio u mogućnosti da istraži eventualnu korupciju u oblastima u kojima su angažovana ogromna javna sredstva, merena milijardama evra.

Kriju se podaci o Beogradu na vodi

Primera radi, iz kabineta gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića, Savetu nisu želeli da dostave informacije u vezi sa dugovanjem Beograda na vodi prema Gradu, od oko 100 miliona evra. Iz Saveta navode da to budi sumnju na korupciju i zloupotrebe. Kako dodaju, ne samo da javnost ne zna zbog čega je Beograd na vodi proglašen projekatom od nacionalne važnosti, odnosno koji je nacionalni interes ovakve odluke, već ne zna ni u kom postupku je izabran strani partner, kompanija iz Abu Dabija. Ne zna se ni koliko je novca strani partner uložio u ovaj projekat.

Interesantno je da je firma Al Maabar International Investment LLC, označena kao garant u ovom projektu, iako je njen zakonski zastupnik Mohamed Alabar, koji istovremeno zastupa i Waterfront Capital Investment LLC, strateškog partnera u projektu. To, dakle, znači da država nema nikakve garancije za izvršenje ugovora od strane strateškog partnera.

“Na osnovu navedenog, iz ovog Ugovora može jedino da se zaključi da se ne radi o zajedničkoj gradnji, niti zajedničkom ulaganju u objekte Beograda na vodi, nego da se radi o zajedničkom uređenju odnosa vlasništva Republike Srbije i stranog strateškog partnera i to 68 odsto privatni kapital i 32 odsto kapital Republike Srbije. Taj odnos vlasništva je utvrđen na potpuno netransparentan način, zbog čega postoji ozbiljna sumnja da se tu ne radi o nacionalnom interesu države, već potencijalno veoma koruptivnom poslu”, navode iz Saveta.

Nepoznati detalji o stadionu, opremi tokom kovida, auto-putevima…

Potom, iz Ministarstva finansija nisu hteli da kažu da li je urađena studija izvodljivosti za izgradnju Nacionalnog fudbalskog stadiona sa pratećim sadržajima na teritoriji opštine Surčin, koja je predračunska vrednost samog stadiona, a koja svih drugih pratećih sadržaja pojedinačno, za izgradnju kojih objekata će biti primenjivan Zakon o javnim nabavkama, kao i koji izvođači radova su dosad odabrani, za koje projekte i u kom postupku.

Naredni su Koridori Srbije, koji nisu želeli da kažu koji projekti u putnoj infrastrukturi su završeni u periodu od 2020. do 2025. godine, kolika je bila njihova procenjena, a kolika konačna vrednost, u kom periodu je ugovoren rok gradnje, iz kojih izvora su finansirani i ko su bili izvođači, kao i koji projekti su u toku, koji je procenat njihove fizičke realizacije, kolika je njihova predračunska vrednost, iz kojih izvora se finansiraju i ko su izvođači po svakom projektu pojedinačno.

Tokom 2020. godine, kada je izbila pandemija korona virusa, Savet je, u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, od Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje želeo da dobije podatke o tome koliko je nabavljeno sanitetskog potrošnog materijala i medicinske opreme, koliko je istog materijala donirano Republici Srbiji i drugim institucijama, koliko je nerealizovanih nabavki za materijale i opremu koje je Srbija uplatila, a koje još nisu isporučene, kolika je vrednost i koje su usluge u slučaju kovida koje su plaćene iz budžeta, a kolika je vrednost usluga iz donacija, ko su donatori, kao i kome i u kojoj vrednosti je Srbija donirala materijale, opreme i usluge. Međutim, RFZO nije dostavio ove podatke.

“Na osnovu samo nekoliko primera koje je Savet naveo, a koji se odnose na nepoštovanje institucije Poverenika za informacije od javnog značaja, jasno je koliko se krši Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i koliko je rad državnih institucija netransparentan”, kažu iz Saveta.

Kako dodaju, nemogućnost dobijanja informacije koliko jedna zemlja skromnog ekonomskog razvoja, kao što je Srbija, izdvaja sredstava za projekte za koje ne vrši studije opravdanosti, ili one nisu dostupne javnosti, takođe upućuje na činjenicu da se o tako strateškim pitanjima odlučuje u uskom krugu aktuelnih političara. Takođe, na osnovu samo nekoliko primera, jasno je da se ovakvim nepostupanjem institucija krši Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Naime, u skladu sa Zakonom, rešenja Poverenika su obavezujuća, konačna i izvršna. Izvršenje tih rešenja sprovodi Poverennik prinudnom merom, izricanjem novčanih kazni u rasponu od 20.000 do 100.000 dinara.

Više od 800 institucija ignoriše Poverenika

Ipak, Savet nije jedini kojem je onemogućeno da dobije informacije od javnog značaja – u istom su problemu i ostali građani, kao i mediji. Naime, prema podacima sa sajta Poverenika za informacije od javnog značaja, od avgusta prošle godine, više od 800 organa vlasti nije postupilo ni nakon donetog rešenja. Među onima koji više od pet puta nisu postupili po rešenju Poverenika su brojna ministarstva (finansija, saobraćaja i infrastrukture, unutrašnjih poslova, spoljnih poslova, rada, odbrane, pravde, rudarstva i energetike, poljoprivrede, zaštite životne sredine, privrede i zdravlja), Narodna banka Srbije, RTS i REM. Tu su i PIO fond, Železnice Srbije, Pošta, EPS, Telekom, Elektrodistribucija, Er Srbija…

Organi u oblasti pravosuđa koji više od pet puta nisu postupili u skladu sa rešenjem Poverenika su Visoki savet sudstva, Viši sud u Beogradu, Prekršajni sud Vranje, Prvi osnovni sud u Beogradu, Više javno tužilaštvo Beograd i Prvo osnovno javno tužilaštvo Beograd. Treba napomenuti i da brojni organi lokalne samouprave i lokalna preduzeća takođe nisu postupali u skladu sa rešenjima Poverenika.

Kako kažu iz institucije Poverenika, oni su od 17. februara 2022. do septembra 2025. godine izdali ukupno 1.696 prekršajnih naloga. U navedenom periodu izrečene su dve novčane kazne od po 50.000, i to Ministarstvu privrede.

“Duže od dve decenije, Savet za borbu protiv korupcije se suočava sa problemom da Vlada ne uvažava njegov rad, odnosno preporuke koje daje u svojim izveštajima na osnovu istraženih fenomena sistemske korupcije. Rad savetodavnog tela koje je Vlada sama osnovala, Evropska komisija je veoma prepoznala i dala preporuku Vladi da izveštaje Saveta razmatra na svojim sednicama. Ta preporuka, nažalost, nikada nije usvojena, niti je Vlada preduzela bilo koju meru da pomogne u radu Saveta. Takav stav Vlade prema Savetu podstakao je i ostale državne institucije da ignorišu zahteve Saveta za dostavljanje dokumentacije, da se sa omalovažavanjem i uvredama odnose prema Savetu ako im se informacije iz izveštaja Saveta ne dopadaju, odnosno kad upućuju na određene nezakonitosti i korupciju. Nemogućnost Saveta da u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja dobije dokumentaciju od državnih organa, koja treba da bude predmet analize potencijalne sistemske korupcije, ima višestruke posledice”, zaključuju iz Saveta.

Imajući u vidu sumnju da zbog netransparentnosti postoji mogućnost ozbiljne korupcije, Savet je i ovaj izveštaj i sve ostale upućivao Ministarstvu unutrašnjih poslova i nadležnim tužilaštvima.

Transparentnost: U Srbiji transparentnost budžeta ograničena