Vesti iz zemlje

05.10.2021. 14:26

Saopšenje, Nova ekonomija

Autor: Nova Ekonomija

Rudnik zlata kod Žagubice radiće sedam godina

Rani javni uvid Prostornog plana za eksploataciju zlata na lokalitetu kod Žagubice ...

Foto: Pixabay

Rudnik zlata, ilustracija

Ministarstvo građevine oglasilo je javni uvid Prostornog plana područja posebne namene za budući rudnik zlata  Potaj čuka – Tisnica kod Žagubice. Ležište zlata otkrila je kanadska firma Avala resources koja je u sastavu kompanije Dundee Precious Metals. Predviđeno je da rudnik radi sedam godina.

Najveći deo Planskog područja budućeg rudnika (54%) zauzimaju šume i šumsko zemljište, zatim, poljoprivredno i ostalo zemljište (35%), zona rudarski aktivnosti (3,6%) i građevinska područja naselja (1,3%). 

Navodi se da su na lokalitetima Brdo Bigar, Кorkan i Zapadni Кorkan u blizini Žagubice pronađeni oksidni i prelazni tipovi rude koja će u posebnom postrojenju biti prerađivana metodom „luženja na gomili“. Godišnja količina rude koja je planirana za preradu je 2,5 Mt (megatone).

Postrojenje za „luženje na gomili“ će zahtevati površinu od 36 hektara, a pored njega će se nalaziti i sistem za drobljenje rude. Za luženje zlata iz drobljene rude na deponiji koristiće se natrijum cijanid (NaCN). Ispod unutrašnjeg bazena za dalju rude preradu predviđa se takozvana dvostruka geomembrana koja sprečava curenje otpadne vode iz bazena.

Šta sve znamo o projektu za iskopavanje litijuma u dolini Jadra?

Napominje se da je predviđeni metod prerade rude usklađen je sa „Međunarodnim kodeksom za upravljanje cijanidom“  koji je potpisala i kompanija Dundee Precious Metals. Prema Evropskoj asocijaciji za rudarstvo (EUROMINES), veći deo zlata se dobija pomoću cijanidizacije:

„Takvi procesi se koriste više od 100 godina da bi se poboljšali rezultati prerade i eliminisala potreba za amalgamizacijom (spajanjem) žive. Cijanid je supstanca koja ima sposobnost da izvlači zlato i srebro iz rude u vrlo niskim koncentracijama“, dodaje se u Prostornom planu.

Napominje se i da se u mnogim zemljama postrojenja koja koriste tu metodu nalaze blizu ili relativno blizu stambenih objekata (Švedska, Grenland, Finska, Turska, SAD, Kanada, Australija). Cijnanid se u ovom slučaju koristi u zatvorenom sistemu.

U okolini Valjeva se istražuje litijum, isplativost rudnika za sada upitna

JALOVIŠTE NA BRDU BIGAR

Za jalovinu koja stvara kiselinu neophodna je obložena podloga, a oticanje vode zahteva hemijsku obradu pre ispuštanja u okolinu. Odlagalište za jalovinu na Brdu Bigar imaće kapacitet za sedam mega tona jalovine koja stvara kiselinu, navode autori oglašenog plana.

Deo jalovišta na Brdu Bigar, Кorkanu i Zapadnom Кorkanu koja nemaju potencijal da stvaraju kiselinu, kako se naglašava, biće „konvencionalna neobložena postrojenja“.

Zona neposrednog uticaja rudarskih aktivnosti na okolinu kroz isušivanje i sleganje tla, snižavanje podzemnih voda, oštećenje objekata, zagađenje vazduha, vode i tla, buku i prašinu, kako se napominje, biće utvrđena u posebnom planskom dokumentu.

Evo zašto Česi ne žele zlato vredno 20 milijardi evra

O istraživanjima zlata u okolini Žagubice izveštavala je Radio-televizija Srbije, još 2010. godine. Tada se govorilo da su bušotine tokom istraživanja išle i do dubine od 250 metara, kao i da bi otvaranje rudnika moglo da doprinese otvaranju novih radnih mesta.

Prema ranijim najavama, početna investicija u ovaj rudnik iznosila bi 136 miliona američkih dolara. Javni uvid Prostornog plana za rudnik Potaj Čuka traje do 18. oktobra.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Komentar(1)

  1. Fuj, fuj šta ova Nova ekonomija promoviše. Da nema ovakvih gmazova Srbiaj bi bila bolja od Švajcarske koaj uzgred budi rečeno nema rudnike a ima najviše zlata na svetu – u trezorima. Ali ljigavci poput nove ekonomije koji ovo promovišu, zbunjuju narod. E bednici bedni.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.