Rusija godinu i po dana posle: Sankcije uzimaju danak

Od pre godinu i po dana, kada su uvedene sankcije zbog mešanja Rusije u ukrajinski sukob, ekonomija te zemlje sve se teže nosi se s posledicama.

Pad bruto društvenog proizvoda (BDP) od 4,6 odsto na godišnjem nivou, zabeležen u drugom tromesečju, samo je dodatni pokazatelj ubrzavanja recesijskog trenda. U prvom tromesečju pad ekonomije je iznosio 2,2 odsto.

No trgovinske sankcije koje su Rusiji prošle godine, između ostalih, uveli SAD i Evropska unija, daleko su od jedinog uzroka sadašnjih ruskih ekonomskih muka. Samo posrtanje tamošnje privrede započelo je još 2011. kad je godišnji rast bio iznad 4 procenta, da bi se do 2014. godine spustio na samo 0,6 odsto.

Među glavnim krivcima za loše ruske ekonomske rezultate, uz sankcije, nalazi se cena sirove nafte. U leto 2014. godine ona se je počela da se spušta sa nivoa od stotinak dolara za barel i od početka ove godine uglavnom se kreće u rasponu 45-60 dolara po barelu. Kako je izvoz energenata jedan od najjačih generatora rasta u ruskom privredi, prepolovljena cena nafte na svetskom tržištu bila je već poslovična tačka na ‘i’ ruskoj krizi. 

Najveći problemi lako su vidljivi. Godišnja stopa inflacije u Rusiji, koja se godinama držala ispod nivoa od 10%, popela se u dvocifrene iznose iu avgustu je iznosila gotovo 16%. Još veći problem predstavlja kurs ruske rublje. U martu prošle godine za jedan američki dolar moglo se dobiti oko 36 rubalja, dok je danas zvanični kurs viši od 60. Za godinu dana ruska valuta je tako depresirala za sedamdesetak odsto.

Koliko god te brojke bile sumorne, čini se da ruski građani nisu nezadovoljni ruskom politikom. Podrška predsedniku Vladimiru Putinu ne jenjava, a među Rusima uglavnom preovladava stav da stvari uvek mogu biti i gore te da je Rusija u prošlosti preživela i puno veće krize od ove sadašnje. Samo podsećanje na krizu iz 2008. godine ili onu iz 1998. godine, govori da Rusima, nažalost, ne nedostaje iskustva u siromaštvu, ali i u ekonomskim oporavcima. 

U prilog barem minimalnom optimizmu zasad idu i podaci o zapošljavanju. Stopa nezaposlenosti trenutno se kreće oko 5,3 odsto, što je na nivou prethodne tri godine. Ruski poslodavci se, kako bi se odupreli problemima, puno više okreću snižavanju plata umesto da otpuštaju radnike. U pojedinim industrijama dohoci su zbog toga čak i prepolovljeni te, uz rast inflacije i sve manju kupovnu moć ruske valute, ruski građani mogu sebi priuštiti sve manje. Višegodišnji rast prekogranične trgovine sa Kinom, u kojoj su Rusi kupovali jeftinu kinesku robu, zaustavljen je i kineski trgovci svedoče da kupaca jednostavno više nema. 

Svojevrsni podsticaj bi trebalo da stigne iz velikih bilateralnih ugovora kroz koje se očekivalo da će Rusi u Kinu izvoziti energente, a iz Kine uvoziti mašine i alate. No, i tu ima problema. Ruski proizvođač prirodnog gasa Gasprom i Kina lani su potpisali 30-godišnji ugovor vredan više od 400 milijardi dolara. Kako je u međuvremenu cena energenata prepolovljena, procenjuje se da je Gazprom već sada na gubitku. 

Tradicionalna nepoverljivost između ove dve političko-ekonomske sile takođe kod mnogih izaziva sumnju u ostvarenje najavljenih planova, a na optimizam utiče i usporavanje privrednog rasta Kine koja se polako udaljava od zlatnih godina 10-procentnog godišnjeg rasta.

Rusiji nesumnjivo nedostaje trgovina s Evropskom unijom. Kao daleko najveće rusko tržište za izvoz energenata, i uopšteno destinacija za otprilike polovinu celokupnog ruskog izvoza, EU ima nezanemarivu moć u kreiranju ruske ekonomske svakodnevice. Napetost izazvana ruskim mešanjem u sukobe u Ukrajini teško da će biti smanjena Putinovom novom odlukom da se umeša i u rat u Siriji. 

Buduća kretanja je stoga vrlo teško predvideti. Rusiji bi svakako dobro došlo olakšanje u bilo kakvom obliku, a budući da puno teže može uticati na cenu nafte na svetskom tržištu, rešenje bi barem delom trebalo da traži u zagrevanju odnosa s Evropskom unijom. S druge strane, čvrst stav Putina u vezi Ukrajine koji se nije promenio u poslednjih godinu dana govori da se na tom polju teško može nadati bilo kakvom poboljšanju.

Aleksej Uljukajev, ruski ministar privrede, prošlog četvrtka je izjavio kako očekuje da će u celoj 2015. godini pad BDP-a iznositi 3,9%. Njegova procena u skladu je sa očekivanjem Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) gde imaju da će moćna ruska ekonomija ove godine skliznuti za 3,8%. 

Iako su to brojke koje još ne znače katastrofu, nedostatak bilo kakvog optimizma odnosno bilo kakvog rešenja na vidiku, vrlo su loš pokazatelj za budućnost ruske privrede. Koliko god se Rusija trudila da jača svoju političku poziciju u svetu, čini se da joj to ne donosi nikakve pozitivne efekte za ekonomiju. Baš naprotiv.