Sad se ne isplati imati more

Prema prognozama MMF, Srbija će kroz koronu bolje proći od većine ostalih država, a razlog bi mogao biti to što ne zavisimo od turizma i ugostiteljstva, piše Danas uz slikovitu ocenu da su naše mane sada vrline

Za celu Evropu MMF u ovoj godini prognozira pad od 6,6 odsto, a za evrozonu 7,5 odsto. S druge strane, tzv. Evropa u razvoju u kojoj su zemlje Istočne i Jugoistočne Evrope će imati prosečan pad od 5,2 odsto i tek nešto sporiji oporavak od razvijene Evrope u narednoj godini.

Najpogođenije ekonomije su one koje najviše zavise od turizma, ugostiteljstva i transporta. Tako se Grčkoj predviđa pad BDP-a od čak 10 odsto, Italiji 9,1 odsto, a Hrvatskoj devet. Takođe i Španije i Slovenija će, prema MMF-u zabeležiti pad od osam odsto, kao i baltičke zemlje kojima doduše Fond predviđa još brži oporavak sledeće godine.

Na drugoj strani BDP Srbije će pasti za tri odsto, a Mađarske 3,1 odsto. Prema MMF-u, u Evropi će samo Malta proći sa manjim padom, od 2,8 odsto. Bugarska će imati recesiju od četiri odsto u 2020, a Rumunija pet odsto.

Ivan Nikolić, urednik MAT-a, podseća da je u Grčkoj 23 odsto ljudi direktno zaposleno u turizmu koji čini više od četvrtine BDP-a ove zemlje. Slično je i u Hrvatskoj gde je petina BDP upravo turizam i ugostiteljstvo.

„Mi nismo toliko pogođeni, jer ako gledamo novčane tokove, mi imamo čak veće odlive po osnovu turizma nego prilive. Istina, ljudi rade u tom sektoru i svakako će se osetiti kriza, ali manje nego u mediteranskim turističkim zemljama koje će biti najpogođenije pandemijom“, objašnjava Nikolić.

Što se tiče mnogo lošijeg rezultata evrozone od zemalja CIE i JIE, Nikolić to objašnjava stanjem u kom su ekonomije upale u ovu krizu.

„Još prošle godine uočeni su problemi u ekonomijama evrozone. I da nije bilo korone već u prvom ili drugom kvartalu ove ekonomije bi bile u tehničkoj recesiji. Ovo je samo produbilo krizu“, ocenjuje Nikolić.

Deo privreda koji je takođe žestoko pogođen je izvoz. Iako Srbija beleži visok rast udela izvoza u BDP-u koji se popeo na oko 50 odsto, to je i dalje niže nego što imaju brzorastuće zemlje.

„Zato je sada negativan efekat na te zemlje veći nego na našu ekonomiju. Važan faktor može biti i to što se dinamika naše privrede i izvoza počela razilaziti od kretanja evrozone i EU. Osim toga, značajan deo našeg BDP-a i dalje čini poljoprivreda koja će po svemu sudeći biti dobra“, objašnjava Nikolić.