Samo 15 jedinica lokalne samouprave (odnosno ni svaka deseta) u svojim budžetima planira bilo kakav novac za smanjenje rizika od katastrofa, navodi se u nacrtu Strategije smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama.
Izdvajanja sredstava u gradovima i opštinama kreću se od nula do jedan odsto budžeta, pa je interresorna grupa koja je napravila nacrt preporučila analizu i procenu sistema finansiranja koji bi smanjio rizik od katastrofa, na svim administrativnim nivoima.
„Na osnovu dosadašnje prakse, samo između 15 do 20 jedinica lokalne samouprave sprovodi ovu obavezu dosledno. Kao pozitivan primer su opštine u sastavu Srednjebanatskog upravnog okruga, dok jedinice lokalne samouprave južno od Save i Dunava uglavnom budžetiraju neznatna ili nikakva sredstva za smanjenje rizika od katastrofa“, navodi se u nacrtu Strategije.
Ovaj dokument je objavljen na sajtu eKonsultacije gde se navodi da je u toku prikupljanje komentara na taj dokument.
Tekst je na portal postavilo Ministarstvo unutrašnjih poslova u cilju učešća zainteresovanih strana i ciljnih grupa u procesu konsultacija.
Ministarstvo će pre usvajanja teksta sprovesti javnu raspravu.
U istom dokumentu se navodi da se u oblasti vodoprivrede ne izdvaja dovoljno novca za kapitalne projekte izgradnje zaštitne infrastrukture na kritičnim lokacijama (na vodotokovima prvog i drugog reda), kao i da je potrebno izdvojiti sredstava za rekonstrukciju železničkih pruga na kojima se vrši transport opasnih materija.
Sada je potrebno da Ministarstvo finansija u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, Ministarstvom za državnu upravu i lokalnu samoupravu i u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština, iznađu normativna rešenja kojima će se omogućiti da gradovi i opštine svake godine planiraju sredstva za ove namene u svojim budžetima – i sprovedu planirane mere.
Finansiranje sistema smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama predviđeno je u budžetu Srbije, budžetima autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave.
Takođe, finansijska sredstva se mogu obezbediti i kroz donatorska sredstva, iz međunarodnih izvora finansiranja.
Hitne informacije o nesrećama uskoro stižu SMS-om, najavljen i objedinjeni 112 broj
Zakonom o vanrednim situacijama iz 2009. godine bio je predviđen Budžetski fond za vanredne situacije.
Fond je bio namenjen razvoju, a za njega su mogli da konkurišu korisnici na centralnom, regionalnom i lokalnom nivou (država, APV, JLS sa svojim organima i institucijama), privredna društva i građani.
Izmenama Zakona o vanrednim situacijama iz 2012. godine, Fondu su ukinute budžetske aproprijacije i faktički je prestao da postoji.
Prema važećem Zakonu o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju u vanrednim situacijama , autonomna pokrajina i lokalna samouprava su u obavezi da u svojim budžetima planiraju i obezbede sredstva namenjena za smanjenje rizika od katastrofa i upravljanje vanrednim situacijama.
U nacrtu Strategije se ukazuje da budžetiranje za smanjenje rizika od katastrofa/izgradnju otpornosti, mora biti proaktivno sa označavanjem budžeta za katastrofe (DisasterBudgetTagging).
Takođe, potrebne su i inovativne investicije za zaštitu od katastrofe, kao na primer veće učešće privatnog sektora, javno-privatnih partnerstva, korišćenje obveznica (obveznice za katastrofe, zelene obveznice, klimatske obveznice), finansiranje kroz realizaciju Ciljeva održivog razvoja..
Analiza pojava elementarnih nepogoda u prethodnim godinama i regovanja na različite vanredne događaje koji su, nažalost poprimili karakteristike katastrofa, pokazuje da je teritorija Srbije veoma izložena opasnostima od elementarnih nepogoda i tehničko- tehnoloških nesreća, kao i da je napredak i prosperitet društva uticao na povećan broj tehničko-tehnoloških procesa koji mogu prouzrokovati udese, navodi se u nacrtu.
U Proceni rizika od katastrofa Srbije, predstavljeno je 11 opasnosti (zemljotresi, odroni, klizišta i erozije, poplave, ekstremne vremenske pojave, nedostatak vode za piće, epidemije i pandemije, biljne bolesti, bolesti životinja, požari i eksplozije, požari na otvorenom, tehničko-tehnološka nesreće i nuklearni, radiološki akcidenti).
Dvanaestu opasnost – terorizam, nacionalna procena nije razrađivala iz razloga što je ona predmet posebne procene koju radi bezbednosni sektor.
Sistem 112 još nije uspostavljen, detalji o donaciji opreme iz Kine tajni