Samo 2,5 odsto srpskih toplana uopšte koristi biomasu

Početkom jula ove godine, Vlada Srbije i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) su potpisale ugovor o uvođenju obnovljivih izvora energije u deset toplana u Srbiji. Ugovorom je obezbeđeno dodatno ulaganje od 40,5 miliona evra…

Ministarka Đedović Handanović rekla je tada da se u prethodnom periodu radilo na uvođenju biomase u sisteme daljinskog grejanja, dok će kroz novi projekat toplane u Srbiji početi da koriste i „solarne kolektore, toplotne pumpe, otpadnu toplotu, geotermalne izvore“, uz prateću modernizaciju toplovodne mreže.

Projekat će se sprovoditi u deset lokalnih samouprava: Bečeju, Bogatiću, Kragujevcu, Kraljevu, Kruševcu, Novom Pazaru, Nišu, Pančevu, Paraćinu i Vršcu.

Tako će u Bogatiću kotlarnice na ugalj zameniti geotermalna energija, u Novom Pazaru i Kruševcu toplotne pumpe će koristiti otpadne vode, dok će neke toplane preći na grejanje solarnom energijom.

Prema rečima potpredsednice EBRD Odil Reno-Raso, ovakvi načini stvaranja energije doprineće poboljšanju kvaliteta životne sredine ali i povećanju energetske bezbednosti u Srbiji.

Ipak, kako je navelo Ministarstvo rudarstva i energetike u odgovoru Novoj ekonomiji, u Srbiji kada su u pitanju investicije u sistem daljinskog grejanja, najveća sredstva su uložena kroz Program Republike Srbije “Rehabilitacija sistema daljinskog grejanja u Srbiji” koji se realizuje od 2001. godine u okviru Srpsko-nemačke finansijske saradnje.

„Partneri Republike Srbije su Savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ) i nemačka Razvojna banka Kfw. Osnovni ciljevi Programa su poboljšanje energetske efikasnosti i poboljšanje zaštite životne sredine u pod-sektoru daljinskog grejanja. Realizacijom 130 pojedinačnih investicija u prethodne četiri faze ukupno vredne skoro 130 miliona evra rehabilitovani su delovi sistema daljinskog grejanja u 22 različite toplane. U okviru Faze ‘pet’ programa koji je u toku, biće uloženo dodatnih 32 miliona evra i biće realizovane investicije u sedam toplana u Srbiji“, navelo je resorno ministarstvo.

Kako je istaknuto, realizacijom svih planiranih projekata proizvodnja toplotne energije iz OIE u Srbiji biće udvostručena, uz značajno povećanje energetske efikasnosti i smanjenje emisije ugljen-dioksida.

Ipak, prema podacima Ministarstva rudarstva i energetike, toplane u Srbiji kao primarne energente za proizvodnju toplotne energije koriste prirodni gas, mazut i ugalj dok je biomasa zastupljena sa oko 2,5 odsto u proizvodnji toplotne energije iz sopstvenih proizvodnih sistema.

Tako su u okviru programa Obnovljivi izvori energije-Razvoj tržišta biomase od 2021. do 2024. godine puštene u rad toplane na biomasu (drvnu sečku) u Priboju, Malom Zvorniku, Novom Pazaru i Majdanpeku, a ukupna investicija u ove četiri toplane je 22 miliona evra.

„Ove toplane isključivo koriste drvnu sečku, samo se pri ekstremno niskim temperaturama pokreću i rezervni kotlovi na gas ili lako ulje. Takođe je realizovana izgradnja solar-termal postrojenja u Pančevu u sklopu JK Grejanje Pančevo, a planira se izgradnja sličnog, ali po kapacitetu većeg solar-termal postrojenja u Novosadskoj toplani“, navelo je Ministarstvo u odgovoru.

Investicije iz budžeta Republike Srbije nisu jedine kada su u pitanju sistemi daljinskog grejanja-tvrde iz Ministarstva. Naime, svake godine toplane vrše redovne remonte kao i rekonstrukcije toplovodne mreže i kotlarnica iz sopstvenog budžeta.

Bor dobija novu,“ekološku“, toplanu