Među desetinama hiljada malih i srednjih preduzeća u Srbiji njih tek oko 500 uspeva godišnje u izvo da plasira robu vredniju od četiri miliona evra, pokazuju podaci Centra za visoke ekonomske studije (CEVES).
Ovaj podatak utvrđen je na osnovu finansijskih izveštaja za 2022. godinu za kompanije sa više od pet, a manje od 250 radnika, što znači da su obuhvaćene mikro, male i srednje firme, prenosi Biznis.rs.
Domaća privredna je u 2023. godini izvezla robu i usluge za 28,6 milijardi evra, dok je u 2022. godini taj iznos bio za milijardu evra manji.
Direktor CEVES-a Nemanja Šormaz je u razgovoru za Biznis.rs, istakao je da Srbija dobro stoji kada je reč o udelu izvoznika među preduzećima koja imaju više od 10 zaposlenih, što je uzeto za kriterijum kako bi rezultati mogli da se porede sa evropskim.
„Svako drugo preduzeće sa više od 10 zaposlenih u Srbiji izvozi, a u nekim sektorima poput proizvodnje mašina i opreme taj udeo ide i do 80 odsto“, napomenuo je Šormaz.
Dodao je da pravi problem leži u intenzitetu izvoza, odnosno udelu prihoda od plasmana na stranim tržištima.
„Naša mala i srednja preduzeća (MSP) generalno stvaraju male prihode, uz nisko učešće izvoza, što na kraju daje rezultat da je samo njih oko 500 ostvarilo izvoz gotovih proizvoda vredniji od četiri miliona evra u 2022, odnosno njih oko 700 ako uračunamo i usluge“, rekao je Šormaz.
Naglasio je da su glavne prepreke za rast izvoza u sektoru malih i srednjih preduzeća u podinvestiranosti i nedostatku radne snage, a da je ključni problem investicioni ambijent.
„Mi smo jedina zemlja u Evropi koja poreskim kreditom ‘časti’ velika preduzeća, ali ne i mala“, rekao je on i dodao da je u drugim zemljama poreski kredit dostupan ili svima ili samo manjima.
Rezultat takve politike vidljiv je, kako je istakao, „na terenu“.
„Investicije MSP u EU dostižu 11 odsto BDP-a, dok je u Srbiji taj udeo duplo niži, a od tih ulaganja zavisi koliki su im kapaciteti i koliko uopšte mogu da plasiraju na tržište. Takođe, istraživanje CEVES pokazalo je da vlasnici i direktori MSP navode nemogućnost da nađu adekvatne radnike kao ključni odgovor na pitanje o mogućnostima da značajnije prošire proizvodnju“, ističe direktor CEVES-a.
Dodao je da bi postojećim i potencijalnim izvoznicima značilo i da mogu da računaju na još neke proizvode iz portfolija Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza (AOFI), kao što je dugoročno osiguranje izvoza.
Manje od jedan odsto budžeta ide na kulturu, a novac ide „predatorskim organizacijama“