Saradnja EBRD sa MSP u Srbiji dokazuje da dobar savet zlata vredi

Mala i srednja preduzeća u Srbiji generišu skoro 70 odsto radnih mesta i zaslužna su za dve trećine ukupne trgovinske razmene. Više od 99 odsto privrednih društava u Srbiji spada u kategoriju malih i srednjih preduzeća, od kojih su najbrojnija tzv. mikro preduzeća. Konačno, mala i srednja preduzeća stvaraju 54 odsto bruto dodate vrednosti i oko 34 odsto bruto domaćeg proizvoda.

S druge strane, kada se govori o ekonomskoj politici, deluje kao da je mala privreda u zapećku, dok su glavne teme velika preduzeća, koja su nažalost i veliki gubitaši. Doduše, mnogi vlasnici malih firmi reći će da ih se poreznici i inspekcije redovno sete, čini se mnogo češće nego velikih kompanija.

MSP se suočavaju sa nekim eksternim problemima koji dolaze od ukupnog poslovnog ambijenta, visokog poreskog opterećenja rada, šume propisa koji oduzimaju i vreme i novac, zakona i sudske prakse koji štite dužnika, a ne poverioca, niske kupovne moći stanovništva i svega ostalog što smešta Srbiju na 59. mesto na listi Svetske banke Doing business među zemlje Afrike i Južne Amerike.

Međutim postoje i interni problemi, a to su pre svega, kako ocenjuje Gojko Vučinić, konsultant za mala i srednja preduzeća firme Glenfild, raspoloživost i mogućnost adekvatnog finansiranja i potreba za dodatnim veštinama i znanjima u oblasti finansija, menadžmenta, interne organizacije i strategije, tehničkih standarda.

U rešavanju tih problema naši mali privrednici retko se obraćaju za pomoć konsultantima-i u tome greše. Na to ukazuju dosadašnji rezultati programa Podrška razvoju MSP u Srbiji koji se od 2013. godine sprovodi pod okriljem EBRD, a koji finansira Evropska unija iz IPA fondova, uz podršku Ministarstva privrede Vlade Srbije.

Kroz ovaj program do sada je prošlo 200 malih preduzeća kojima su stručni konsultanti pružili razne vrste pomoći, šta je kome trebalo – od strategije, marketinga, organizacije, uspostavljanja i unapređenja procesa, uvođenja IK tehnologija, inženjerskih rešenja, upravljanja kvalitetom, upravljanja finansijama, do energetske efikasnosti i zaštite životne sredine.

onkretno, ako je nekom preduzeću potrebno tehničko znanje za izradu veb-sajta ili stručnost potrebna za uvođenje sistema upravljanja kvalitetom u skladu sa ISO standardima, kroz ovaj projekat se može doći do rešenja problema.

Dosadašnji rezultat programa je to što je 77 odsto preduzeća učesnika programa povećalo obrt u proseku za 23 odsto, pri čemu produktivnost raste u proseku za osam odsto, uz širenje poslovanja.

Više od polovine (57 odsto) firmi koje su zatražile savet kroz ovaj program otvori nova radna mesta, povećavajući broj zaposlenih u proseku za 14 odsto. Ono što je posebno važno je da nakon učešća u projektu 17 odsto firmi uspe da obezbedi eksterna sredstva za finansiranje svog razvoja.

Za ovaj program koji traje do juna 2016. godine mogu da se prijave sva domaća privatna preduzeća sa prometom do 50 miliona evra i imovinom do 43 miliona evra. Sama firma mora da finansira 25 do 75 odsto troškova, a subvencija Evropske unije nije u novcu, već u obezbeđivanju saveta od strane stručnih i iskusnih konsultanata.

Tu je prema rečima Vučinića i najveći značaj EBRD-a, jer je ova institucija garant kvaliteta usluge, što je posebno značajno u svetlu negativnog renomea koji su neki finansijski konsultanti stekli tokom privatizacije u Srbiji.

EBRD takođe učestvuje u ugovaranju i realizaciji konsultantskih usluga, ali potom i u evaluaciji njihovih efekata, što daje dodatnu sigurnost firmama. Na kraju, kofinansiranjem se omogućava da usluge koje se kod nas vezuju isključivo za velike korporacije, mogu da koriste i firme sa manjim resursima.

Zanimljivo je da nakon završenog projekta značajan broj firmi ponovo angažuje konsultante za rešavanje nekih novih problema.

Na početku kada se kreće od dobre ideje i preduzetničkog entuzijazma, tada osnivač firme radi sve, od generalnog do finansijskog direktora, bavi se ljudskim resursima, potraživanjima i marketingom. Kada firma dođe do određenog nivoa poslovanja, broja zaposlenih, kupaca, dobavljača, često se dešava da prosto prevaziđe kapacitete vlasnika i to ne zbog manjka sposobnosti, već zato što je nemoguće sve postići.

„To je trenutak kada je potrebno uspostaviti profesionalnu internu strukturu. Ne mogu da rade svi sve, već se mora znati ko je za šta zadužen i odgovoran. To ne znači automatski da treba zapošljavati nove ljude za sve te poslove, naprotiv, često se dođe i do ušteda“, objašnjava Vučinić, dodajući da konsultanti više vole da dođu u preduzeće koje je u dobroj formi da se unapredi poslovanje, mada je češći slučaj da se zovu u pomoć kada već nastanu problemi.

„Postoji i onaj tip privrednika koji kaže: „Ja sam to sve napravio, ko može meni da govori šta da radim“. U tim situacijama se ni ne ulazi u projekat, jer je preduslov  da vlasnik firme ima razumevanje i volju za to. Nekada vlasnici hoće napred, ali udaraju u zid i ne mogu da identifikuju šta ih to sprečava. Bilo je dosta slučajeva preinvestiranja, kada su privrednici višak sredstava ulagali u neke druge poslove, zidali zgrade ili otvarali restorane, mada se u ništa od toga ne razumeju, kako bi se ili pokazali pred svetom, ili dodatno zaradili. U kombinaciji sa neadekvatnim finansiranjem, takvi poslovi su znali da ugroze i osnovnu delatnost“, objašnjava Vučinić.

Prema jednom istraživanju, čak 41 odsto malih i srednjih preduzeća koja su obezbedila i iskoristila finansiranje uz adekvatnu pomoć stručnjaka, ostvarila su veoma značajan rast poslovanja, razvoj kompanije i rast broja zaposlenih. To ukazuje da su finansije i veštine dva neodvojiva neophodna sastojka u formuli uspeha.

Problem u finansiranju

Prema analizi koju sprovodi Svetska banka, razlika između potreba za finansiranjem i ostvarenog finansiranja MSP u Srbiji je 4,3 milijarde dolara. Čak 56 odsto malih i srednjih preduzeća je nepokriveno ili nedovoljno pokriveno bankarskim uslugama, a samo pet odsto su banke adekvatno ispratile.

Sa druge strane, ukupna suma kredita na nivou bankarskog sektora je pala za čak 15 odsto u poslednjih nekoliko godina, dok su u isto vreme banke prelikvidne i veoma su im potrebni plasmani.

„Prema nedavno sprovedenim istraživanjima i analizama koje smo radili za potrebe jedne velike inicijative usmerene na rast i zapošljavanje u Srbiji kroz Sektor MSP, utvrdili smo da se čak 77 odsto MSP finansira sopstvenim sredstvima, a samo 15 odsto kreditima banaka. Za proizvodne kompanije razlika je  još izraženija: 89 odsto svoje investicije finansira iz sopstvene akumulacije, a tek svaka deseta uzima zajam kod banaka. Iako će na prvu loptu deo privrednika pomenuti cenu, to više nije realno značajna tema, imajući u vidu veliki pad kamatnih stopa u poslednjih godinu dana do 18 meseci“, objašnjava Vučinić čija je agencija učestvovala u projektu Saveti malim preduzećima koji sprovodi EBRD.

Autor: Miloš Obradović