Ševarlić: U Srbiji se uzgaja GMO soja

U Srbiji se godinama na nekoliko hiljada hektara uzgaja genetski modifikovana (GMO) soja, upozorio je agroekonomista Miladin Ševarlić.

GMO soja sadi se uprkos zakonu iz 2009. koji izricito zabranjuje sađenje takvih biljaka i promet proizvoda za stočnu i ljudsku ishranu sa sadržajem GMO, podseća Ševarlić.

Naša zemlja uopšte nema evidenciju o količini uvezene GMO soje iz SAD, Brazila, Argentine i drugih zemalja, a sve je više proizvoda koji nisu označeni da sadrže sirovine od GMO, poput artikala iz Crne Gore, BiH i Makedonije, upozorio je Ševarlić je u izjavi Tanjugu. 

Na skupu „Zaustavimo GMO u Srbiji“, koji su istovremeno održani u Beogradu i Novom Sadu, Ševarlić je rekao da je njihov cilj bio da se građani Srbije podsete na probleme koji mogu nastati eventualnom izmenom Zakona o GMO koji je donet 2009. godine i koji u najvećoj mogućoj meri štiti Srbiju od mogućih problema, ukoliko bi se dozvolio uvoz, uzgoj, prerada i promet GMO. 

„U Srbiji i danas imamo hiljade hektara zasejanih genetski modifikovanom sojom, koja se godinama uzgaja, a da nadležni državni organi uopšte ne reaguju i ne uništavaju tu soju, kao što je to uradila Mađarska prošle godine kada je uništila hiljade hektara GMO kukuruza, jednostavno spaljivanjem sa napalmom“, rekao je jedan od najeminentnijih agroekonomista u Srbiji.

Ako bi se sabrala sva količina sirovina za stočnu hranu u Srbiji, koja sadrži GMO, dobila bi se mnogo veća sadržina od dozvoljenih 0,9 odsto u hrani za stoku, propisana zakonom, upozorio je Ševarlić. 

On je napomenuo i da Srbija nema kontrolu nad GMO sojom, o tome da li odlazi na farme za stočnu ishranu ili ulazi u distribuciju za pravljanje stočne hrane na tržištu, niti postoje javni podaci o količini uvezene GMO soje iz SAD, Brazila, Argentine i drugih zemalja. 

Prema njegovim rečima, nema odgovarajuće carinske kontrole za uvoz semena za uzgoj GMO soje, jer ne stoji opravdanje da se ona uvozi u kesama u automobilima ili na biciklima koji prelaze granicu, zato što je potrebna mnogo veća količina za samo jedan hektar. 

Takođe, nadležne inspekcijske kontrole su odgovorne zato što godinama ne uspevaju da pronađu hiljade hektara zasejanih GMO sojom i drugim rataskim kulturama, dok recimo policija može da pronađe i dva ara marihuane, u sred polja od nekoliko desetina hektara pod kukuruzoim, smatra on.

Nadležni organi nemaju podatke o uvezenoj sojinoj sačmi, koja je genetski modifikovana, i preko stočne hrane ulazi u lanac ishrane ljudi, predočio je Ševarlić. 

„Takođe je više nego sigurno da u Srbiju ulaze, a to će se u narednim godinama otkriti, određene količine proizvoda koje nisu označene da sadrže sirovine od GMO, čak i preko zemalja sa kojima Srbija ima potpisane sporazue o bescarinskom uvozu“, upozorio je Ševarlić. 

U tu grupu proizvoda, kako je rekao, spada dampinški uvoz prerađevina od mesa iz zemalja koje uopšte nemaju prehrambenu proizvodnju da bi bile izvozno orjentisane, kao što su Crna Gora, BiH i Makedonija. 

Srbija ima carine na uvoz mesa, pogotovo kada se radi o mašinski otkoštenom mesu (MOM), koje se uvozi po dampinškim cenama, a uglavnom se dobija od stoke koja se hrani GMO sojom, objasnio je Ševarlić.