‘Severni tok 2’ neophodan evropskom tržištu

Kraj protekle sedmice otklonio je sve nedoumice oko gradnje dva najznačajnija gasovoda. Zahvaljujući „Turskom toku“, Turska se sa Rusima dogovorila o najpovoljnijim uslovima za pravljenje zaliha gasa. A uprkos protivljenju Amerike, Poljske, Ukrajine i nekih baltičkih zemalja, zajednički rusko-nemački projekat „Severni tok 2“ ne samo da je izvestan već i napreduje.

Zvanična Moskva i Berlin saglasni su da je „Severni tok 2“ neophodan evropskom tržištu jer će u Nemačku direktno dopremati dodatnih 55 milijardi kubika ruskog gasa godišnje. Na nemačkim obalama Baltika već su počeli pripremni radovi za taj gasovod.

„Status projekta je u skladu sa našim planovima. Ispunili smo sve uslove i očekujemo odobrenje da počnemo postavljanje gasovoda u 2018. godini, kako je i planirano“, navodi Jens Miler, portparol „Severnog toka 2“ iz Nemačke.

Stefen Ebert, portparol „Severnog toka 2“, napominje da će izgradnja gasovoda u ovoj oblasti uticati na prirodno okruženje.

„Zato smo se od početka pobrinuli da naše tehnologije budu ekološki prihvatljive“, dodaje Ebert.

Gasovod „Turski tok“ donosi Turskoj ne samo tranzitnu poziciju već i deset odsto nižu cenu ruskog gasa. Pored proširenja skladišta gasa „Banatski dvor“ i gasne interkonekcije sa Bugarskom, Srbija sa susedima traži mogućnosti za uključivanje u taj projekat.

„Sada radimo kalkulacije i sa našim bugarskim i mađarskim partnerima i sa ‘Gaspromom’ da li postoje potrebe, da li postoje komercijalne mogućnosti da se nastavak tog ‘Turskog toka’ realizuje preko jednog gasovoda koji bi išao kroz Bugarsku, koja planira svoj gasni hab, a iz Bugarske preko Srbije do Mađarske ka centralnoevropskim gasnim skladištima. Nadam se da ćemo tokom leta imati progres po svim tim vrlo značajnim pitanjima za naš gasni sistem“, ističe ministar energetike Aleksandar Antić.

Analize Međunarodne gasne unije ukazuju da je evropskim zemljama potrebno više gasa.

„Sadašnjih 500 milijardi kubika gasa potrošnje prirodnog gasa u Evropi, 2030. godine porašće na 750 milijardi. Dakle, to mora da se nadoknadi. Jedini koji može da isporuči više gasa Evropi nego što ga isporučuje sada jeste Rusija“, ukazuje Voja Vuletić iz Udruženja za gas.

Ruski gas pokriva više od trećine potreba Evrope za tim energentom.