SFRJ zarađivala na besplatnom radu logoraša na Golom otoku

Mit da su zatvorenici na Golom otoku samo tucali kamen je samo jedan koji vlada o ovom najpoznatijem logoru u vreme SFRJ, pišu regionalni mediji.

Decenijama se Jugoslavijom širila priča da se u logoru na Golom otoku tucao kamen. Danas se, međutim, pokazuje da to uveliko nije bilo tako. Komunistički režim je logor u doba hladnoratovske blokade sa Istoka i Zapada pretvorio u isplativi ekonomski projekat koji je Jugoslaviji donosio značajne devize.

Istoričar Martin Previšić sa Filozofskog fakulteta u Zagrebu na jesen će objaviti knjigu o višegodišnjim istraživanjima u Hrvatskom državnom arhivu u Zagrebu i Arhivu Jugoslavije u Beogradu.

Uz stotine dokumenata, kao i dosijea logoraša, Previšić je prikupio svedočanstva 40-ak zatvorenika. A i nekoliko visokih službenika Udbe.

Posle 1956. logor su pretvorili u običan zatvor, mit koji je Previšić oborio jeste da su tamo logoraši samo razbijali kamenje.

Ali režim nije bio tako nepraktičan i logorski sistem bio je napravljen kao izdašan biznis.

Udba je osnovala niz radionica i industrijskih pogona, kaže Previšić, u kojima su logoraši proizvodili nameštaj, tabakere, muštikle i slične proizvode.

Pouzdaniji logoraši su na Velebitu sekli stabla i žičarom ih prevozili do obale, a potom brodovima do strugare na ostrvu, gde su drvo obrađivali i na kraju slali u Italiju. Za proizvodnju šljunka, takođe za Italiju, imali su veliku drobilicu kamena.

U brodogradilištu su popravljali manje brodove i izrađivali različite čelične konstrukcije, a nakon 1953. pokrenuli su i proizvodnju teraco pločica.

„Razbijali su oni i kamen, ali samo dok bi ih prisiljavali na revidiranje političkih stavova. Logoraši su svo vreme zarađivali za državu, što i nije čudno. U doba sukoba Tito-Staljin Jugoslavija je bila u izolaciji sa Istoka, a jedno vreme i sa Zapada. Nije bilo deviza i neko je trebalo da ih zarađuje. Svi poslovi odvijali su se preko Udbinog preduzeća Mermer, koje je preko ispostave u Rijeci, gde je čak postojao Udbin salon, organizovao se legalni državni šverc kamena, drveta i nameštaja iz Jugoslavije prema Italiji. Samo na drvetu u jednom su polugodištu zaradili oko 700.000 današnjih dolara „, ističe Previšić.