SHARE fondacija protiv legalizacije masovnog biometrijskog nadzora

Ukoliko se u parlamentu usvoje odredbe o masovnom biometrijskom nadzoru, predložene Nacrtom zakona u unutrašnjim poslovima, Srbija će postati prva zemlja u Evropi koja sprovodi stalni, neselektivni nadzor građana u javnom prostoru, ocenila je SHARE fondacija 

Tehnologije masovnog biometrijskog nadzora, naprednih tehnologija koje omogućavaju prikupljanje i obradu velikih količina podataka o ličnosti u realnom vremenu, sa softverskim alatima za prepoznavanje lika, izuzetno su štetne po privatnost, sa potencijalno drastičnim posledicama po prava i slobode ljudi i nesagledivim uticajem na demokratsko društvo.

Zbog toga su Ujedinjene nacije i Evropska unija već zauzele stav protiv primene masovnog biometrijskog nadzora u radu policije i drugih bezbednosnih službi država.

„Na upravo okončanu raspravu o Nacrtu zakona o unutrašnjim poslovima, SHARE Fondacija je dostavila pravne komentare na odredbe kojima se reguliše masovni biometrijski nadzor u javnom prostoru i od nadležnih zatražila da bez odlaganja proglase moratorijum na upotrebu ovakvih tehnologija i sistema na teritoriji Srbije“, navodi se u saopštenju tog udruženja građana.

Iako skromno najavljena, sa predviđenim rokom od 20 dana, javna rasprava o spornom Nacrtu okupila je domaće i međunarodne organizacije u zajednički front protiv upotrebe savremenih tehnologija na štetu ljudskog društva.

Spornim odredbama predviđeno je uspostavljanje sistema masovnog biometrijskog nadzora širom Srbije, a da nije utvrđena neophodnost predložene mere da se svi građani Srbije stalno tretiraju kao potencijalni kriminalci nesrazmernim zadiranjem u privatnost njihovih života.

„Posebno zabrinjava izostanak detaljne procene uticaja koju primena totalnog biometrijskog nadzora može imati na ranjive društvene grupe, ali i na novinare, građanske aktiviste i druge aktere demokratskog društva“, zaključuje se u saopštenju.

Komentari SHARE Fondacije na Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima dostupni su OVDE.