Skat: Smanjenje piraterije za 1 odsto u Srbiji može dovesti do 1.200 novih radnih mesta

Američka privredna komora (AmCham) i Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji, obeležile su Svetski dan zaštite intelektualne svojine skupom u prostorijama ovog poslovnog udruženja, tokom koga su predstavljeni podaci o ostvarenom napretku u zaštiti prava intelektualne svojine u Srbiji, te razmatrani izazovi u ovoj oblasti.

Skupu su se obratili Zoran Petrović, predsednik Upravnog odbora AmCham-a, njegova ekselencija ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji Kajl Skat, Vladimir Popović, državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Slaviša Đukanović, pomoćnik načelnika Sektora za analitiku, telekomunikacione i informacione tehnologije u Ministarstvu unutrašnjih poslova, Vladimir Marić, v.d. direktora Zavoda za intelektualnu svojinu i Dragomir Kojić, predsedavajući Grupe za intelektualnu svojinu u okviru AmCham Odbora za borbu protiv sive ekonomije i šef Odseka za intelektualnu svojinu u Advokatskoj kancelariji Karanović Nikolić, koji su se složili da je u prethodnih deset godina došlo do velikog napretka u pogledu zaštite intelektualne svojine. 

Kao najvažniji rezultati postignuti u ovoj oblasti istaknuti su zaokruživanje regulatornog okvira putem usvajanja i primena Zakona o posebnim ovlašćenjima radi zaštite prava intelektualne svojine, napredak u kontroli legalnosti softvera, kao i specijalizacija istražnih organa i sudova radi efikasnije zaštite.

„Ponosni smo na činjenicu da je Američka privredna komora u Srbiji u saradnji sa predstavnicima Vlade Republike Srbije od 2004. godine dala značajan doprinos kako unapređenju regulatornog okvira za zaštitu prava intelektualne svojine, tako i njegovom doslednom sprovođenju od strane različitih državnih organa. Iako je ostvaren izvestan napredak na polju suzbijanja softverske piraterije, on i dalje iznosi 67 odsto, pa je neophodno preduzeti dalje korake kako bi se ovaj procenat smanjio na prosek Evropske unije od 29 odsto“, izjavio je Zoran Petrović, predsednik Upravnog odbora Američke privredne komore u Srbiji, te dodao da će AmCham i dalje posvećeno raditi i podržavati napore Vlade u narednim koracima ka što efikasnijoj zaštiti prava intelektualne svojine, pogotovo u rešavanju ovog pitanja u internet sferi, te jačanju nadzora legalnosti softvera.

Prisutnima se obratio i ambasador SAD-a u Srbiji Kajl Skat, koji je istakao: 

„Garancija prava na intelektualnu svojinu od izuzetnog je značaja za dalji ekonomski razvoj, jer jedino poštovanjem i stvaranjem efikasnog pravnog okvira kojim će se ono štiti nastaje prostor za nove tehnološke inovacije, koje osim ekonomskih benefita nesumnjivo imaju pozitivan uticaj na svakodnevni život“, rekao je on.

On je istakao da je krađa intelektualne svojine pljačka:

„To nije veština, niti način da se uštedi, nego je to krađa“, rekao je američki ambasador.

Zaštita intelektualne svojine je od suštinskog značaja za dolazak investitora, ali je jednako važna i za razvoj ekonomije. 

„Piraterija nije problem samo na makroekonomskom nivou, nego je problem i za pojedinačne kompanije. U Srbiji smanjenje piraterije za 1 odsto može dovesti do 1.200 novih radnih mesta“, rekao je Skat.

Još jedan važan razlog zbog kojeg bi država morala da štiti intelektualnu svojinu, a to je zaštita potrošača od falsifikovanih lekova, hrane, falsifikovanih električnih kablova, i slično, što sve ugrožava zdravlje ljudi. 

„Krađa intelektualne svojine je postala globalni biznis međunarodne mreže kriminala, koja koristi pirateriju kao sredstva brze zarade, a niskog rizika. Tako oni ubiru profit“, rekao je Skat.

On je naveo da strani investitori moraju biti sigurni da je njihova svojina zaštićena u zemlji u kojoj hoće da ulažu, i da je za opštu poslovnu klimu zemlje zaštita intelektualne svojine bitna.

Vladimir Popović, državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, rekao je da, iako sredstva koja se izdvajaju za nauku nisu dovoljna, ona mogu da se trošle svrsishodnije. On je, takođe, istakao važnost zaštite intelektualne svojine. 

Vladimir Marić v.d direktora Zavoda za intelektualnu svojinu, naveo je da su u prethodnom periodu pripremljeni za usvajanje svi zakoni iz oblasti intelektualne svojine i sa velikim optimizmom očekuje se da Poglavlje 7 bude otvoreno već u junu 2017. godine. 

„Bez obzira na postignute rezultate Srbija se i dalje suočava sa nizom izazova u ovoj oblasti, pre svega kada je reč o borbi protiv krivotvorenja i piraterije. Gubici koje trpe zemlje savremenog sveta zbog krivotvorenja i piraterije opominju nas da zaštitu intelektualne svojine shvatimo ozbiljno, kao važnu polugu našeg ekonomskog i kulturnog razvoja. Srbija se danas bori da stvori društveni i ekonomski ambijent u kojem se poštuje intelektualna svojina, zbog naših kreativnih ljudi i naših privrednika, i zbog našeg evropskog puta“, izjavio je Marić.

Učesnici skupa istakli su da obaveza usklađivanja nivoa zaštite intelektualne svojine sa onim u državama članicama Evropske unije, nastala potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, ističe krajem 2018. godine, kada se navršava pet godina od njegovog stupanja na snagu. Veliki iskorak u smanjenju nivoa softverske piraterije predstavljalo je uspostavljanje posebnog Odeljenja za kontrolu legalnosti softvera u okviru Poreske uprave 2011. godine. Imajući u vidu da program transformacije Poreske uprave predviđa ukidanje ovog odeljenja, učesnici su istakli neophodnost obezbeđenja neprekinutog nadzora legalnosti softvera u dosadašnjem obimu, kako bi se obezbedilo ispunjenje evropskih standarda.

U narednom periodu očekuje se donošenje izmena i dopuna niza zakona među kojima se ističu Zakon o žigu, Zakon o patentima, Zakon o topografiji integrisanih kola i Zakon o autorskim i srodnim pravima čije je sprovođenje planirano do septembra 2018. godine, a koje će doprineti dodatnom usaglašavanju našeg zakonodavstva iz oblasti prava intelektualne svojine sa pravnim normama EU.