Skok cene stanova: Štedimo u zidovima

Da li će cene stanova konačno prestati da rastu? Da li kupiti sada stan ili sačekati? Ko kupuje sve te stanove u zgradama koje niču kao pečurke, barem po Beogradu? Ovo su pitanja koja prolaze kroz glavu uglavnom mladim ljudima sa pristojnim prihodima koji bi da se skuće, ali preciznog odgovora – nema, kao što je uostalom slučaj sa bilo kojim tržištem. Naime, cene nekretnina u Srbiji neprekidno rastu još od 2013. godine i od tada su porasle za oko 26 odsto. Ovaj trend nije zaustavila ni pandemija, iako je tokom skoro dva meseca, aprila i maja, prošle godine kupoprodaja skoro zaustavljena. 

Do kraja prošle godine na tržištu nepokretnosti prometovano je do sada rekordnih 4,2 milijarde evra, od čega je 2,3 milijarde evra potrošeno za kupovinu stanova. Uprkos zdravstvenoj i ekonomskoj krizi, ograničenim i krajnje redukovanim putovanjima i dolasku stranaca i ogromnoj neizvesnosti, cene nekretnina su i 2020. godine porasle za 1,8 odsto, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku. Prema nekim procenama, mada je teško praviti poređenja jer se cene stanova  znatno razlikuju između delova grada, Beograd je odavno prešišao Bukurešt, a neki delovi Beograda su skuplji od Budimpešte i Atine, gradova koji se nalaze u Evropskoj uniji i imaju više stanovnika sa većim standardom. 

Sigurnost u zidovima

Okolnost da je i u godini pandemije i to kada se dva meseca ugovor nije mogao overiti kod notara niti podići kredit u banci, jer je malo šta radilo, toliki promet napravljen u kupoprodaji nekretnina, Milić Đoković iz Grupacije posrednika u prometu nepokretnosti Srbije Privredne komore Srbije objašnjava tzv. begom u nekretnine.

„Tržište nekretnina je tržite kapitala i u vreme kriza ono funkcioniše dobro, jer ljudi nemaju gde da ulože novac osim u nekretnine. Mi nemamo razvijena druga tržišta, kao na primer hartija od vrednosti, obveznica, akcija, zlata itd. To se u teoriji zove ’beg u nekretnine’. To se dešavalo i ranije. Recimo 2002/03. kada je uveden evro, ljudi su imali ušteđevine u markama. One su menjane u odnosu dve marke za evro, i mnogi ljudi su ostali bez pola ušteđevine jer su cene porasle do nivoa jedna marka za evro. I tada su ljudi kupovali nekretnine da bi sačuvali vrednost svog novca.

Ljudi kod nas su tradicionalisti i nalaze sigurnost u zidovima. A i jedna od osnovnih potreba je da imamo svoju nekretninu, stan ili kuću. Osim ona tri meseca koja su bila mrtva prošle godine, posle toga je sve nadoknađeno i preko četiri milijarde evra je dostignuti promet nekretnina prošle godine“, objašnjava Đoković. 

Međutim, cene stanova u Srbiji, a pogotovo u Beogradu, rastu već osam godina, a Đoković to objašnjava globalnom pojavom da je novac postao veoma jeftin.

„Stambeni krediti su veoma jeftini. Kod nas su sa kamatnom stopom do 2,7-2,8 odsto, a euribor je već dugo negativan. Ali, ne idu zajedno dva dobra, pa tako jeftini krediti i jeftin novac dovode do skupih stanova“, objašnjava Đoković.

Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, svega trećina stanova je u 2020. godini kupljena na kredit, a dve trećine za gotovinu ili preciznije sopstvenim novcem kupaca. Ipak, Đoković ocenjuje da je to uglavnom posledica vezane kupovine.

„Recimo da neko uzme kredit od 100.000 evra i kupi stan. Njegov prodavac automatski postaje keš kupac koji kupuje novu nekretninu. Mi smo tržište vezanih kupovina. Retko ko ovde novac od prodaje stana potroši ili uloži u nešto drugo, već se uglavnom kupuje novi stan. Čak i oni koji kupuju na kredit, učešće ili deo nekretnine plate od prethodne prodaje stana. Tako se sredstva od tog jednog kredita multplikuju 4, 5 puta. Inače mi nismo kreditno tržište. Kod nas je manje od 15 odsto stanova pod hipotekom. To može biti i srećna okolnost, jer da dođe do neke strašne krize ljudi ne ostaju bez krova nad glavom, kao recimo u Americi gde je jako razvijeno hipotekarno tržište“, napominje Đoković.