Skoro 200.000 kvadrata „Marine Dorćol“ sve bliže izgradnji

Kompleks „Marina Dorćol“, koji će se graditi u beogradskoj ulici Dunavski kej, imaće 564 stana, 39 lokala, 68 poslovnih apartmana, dva depadansa predškolskih ustanova, dva pomoćna objekta u funkciji tehničke infrastrukture, kao i 1.181 parking parking mesto u podzemnim garažama.

Na parcelama koje su u obuhvatu buduće gradnje trenutno se nalaze objekti koji pripadaju nekadašnjoj Termoelektrani „Snaga i svetlost“ (konkretno Portalni kran sa pristupnim vodenim rukavcem i Pumpna stanica i Fltersko postrojenje). Ti objekti se zadržavaju, ali se predviđa njihova sanacija, adaptacija i prenamena.

Iz objavljenih lokacijskih uslova, vidi se da je u planu izgradnja kompleksa ukupne bruto razvijene građevinske površine 195.853,35 kvadrata, od čega čega će nadzemno biti oko 139.624 kvadrata.

Projekat „Marina Dorćol“ biće realizovan u sedam faza. Investitor (firma Sebre Marina Dorćol) sada je beogradskom Sekretarijatu za zaštitu životne sredine podneo Zahtev za odlučivanje o potrebi izrade studije o proceni uticaja na životnu sredinu projekta, vidi se na sajtu Grada Beograda.

U obuhvatu projekta je 18 katastarstkih parcela u opštini Stari grad. Parcele obuvaćene projektom na severo-zapadu se graniče sa ulicom Dubrovačkom, na severo-istoku sa rekom Dunav, na jugo-zapadu sa Ulicom Dunavski kej i na jugo-istoku sa parcelom na kojoj su postojeći ostaci objekta nekadašnje Termoelektrane „Snaga i Svetlost“.

Idejnim rešenjem je planirano da se na tom prostoru formira otvoreni gradski blok sa „slobodnostojećim kulama“ koje će biti pozicionirane tako da „stvaraju privatnosti stanarima“, budući da je obala privezišta predviđena za javno korišćenje.

Akcenat će, kako se navodi, biti i na zelenim površinama koje se osim u okviru parternog rešenja predviđaju na svim etažama novoprojektovanih stambeno-poslovnih objekata.

Na krovnim terasama, fasadama, balkonima i prizemnim stanovima, kao bujne oaze projektovani su zeleni parkovi, bašte i žardinjere u parteru i na krovovima kula i postamenata.

Foto: Printskrin/Zahtev za odlučivanje o potrebi izrade studije o proceni uticaja na životnu sredinu projekta Stambeno – poslovnog građevinskog kompleksa „Marina Dorćol“Foto: Printskrin/Zahtev za odlučivanje o potrebi izrade studije o proceni uticaja na životnu sredinu projekta Stambeno – poslovnog građevinskog kompleksa „Marina Dorćol“

Kako se vidi iz priložene dokumentacije, u jednoj od faza izgradnje predviđeno izvođenje radova na građevinskoj parceli koja je zapravo vodena površina i u toj fazi je predviđena izgradnja pontonskog privezišta za čamce „Marina Dorćol“, kao i dela konstrukcije obale privezišta za čamce uz postojeću funkcionalnu celinu pumpne stanice (zgrada rečnog i jezerskog saobraćaja) i filterskog postrojenja (zgrade poslovnih usluga).

Kapacitet planiranog privezišta je 41 vezno mesto za čamce. Privezište je projektovano na način da postaje funkcionalno i građevinski povezan objekat sa postojećim objektom pumpne stanice i filterskog postrojenja koji će biti prenamenjenjeni i postaće kafe-galerija sa info-pultom kao ustanova kulture („objekti će biti sanirani i adaptirani na način da će se spolja upotpunosti uraditi sanacija izgleda zgrade iz vremena kada je sagrađena – tridesetih godina 20. veka“).

U okviru info-pulta će, između ostalog, biti predviđen administrativni rad sa korisnicima privezišta.

U poslednjoj, sedmoj fazi, u planu je sanacija, konzervacija, restauracija i osvetljenje postojećeg objekta Portalnog krana termoelektrane snaga i svetlost.

Između ostalog, u lokacijskim uslovima piše da portalni kran i pumpnu stanicu treba tretirati kao najvredniji istorijski sloj prostora, koji ne sme biti izolovan kao strano telo, već uklopljen, jasno prepoznatljiv i istaknut u prostoru, odnosno integrisan sa ambijentom.

Postojeći objekat koji je služio kao kran nekadašnje Termoelektrane „Snaga i Svetlost“, sanira se, konzervira, а objekat portalnog krana će nakon sanacije, konzervacije i restauracije biti adekvatno osvetljen kao deo kulturnog dobra, vidi se iz dokumentacije.

Zemljište na lokaciji „Marina Dorćol“ prodato je za 3,861 milijardu dinara na javnom nadmetanju u Direkciji za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, saopšteno je sredinom septembra 2019. godine. 

Kako je tada navedeno, na licitaciji je učestvovao jedan investitor, koji je za lokaciju od četiri hektara dao ponudu po početnoj procenjenoj tržišnoj vrednosti zemljišta.

U objavi povodom prodaje zemljišta je navedeno da će budući investitor morati da se pridržava uslova nadležnih institucija u pogledu zaštite okoline spomenika kulture Termoelektrana „Snaga i svetlost“, kako se ne bi ugrozile njene vrednosti. Maksimalna bruto površina objekata koji mogu da se grade na lokaciji je 76.000 kvadratnih metara, pisalo je. 

Grad Beograd će, preko Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, obezbediti pristup kompleksu preko dve javne saobraćajnice koje su planirane sa zapadne strane kompleksa, dok će obaveza investitora biti da izgradi sve komunalne instalacije u okviru kompleksa radi povezivanja sa javnom infrastrukturom.

Obaveza investitora je i da rekonstruiše kran stare centrale i crpnu stanicu, kao i da uredi privezište za čamce koje će potom predati Gradu Beogradu.

Foto: Printskrin/Zahtev za odlučivanje o potrebi izrade studije o proceni uticaja na životnu sredinu projekta Stambeno – poslovnog građevinskog kompleksa „Marina Dorćol“