Krediti privredi u drugom tromesečju ove godine smanjeni su za 1,3 milijarde dinara ili za 0,1 odsto (isključujući efekat promene deviznog kursa), što je manji pad u odnosu na prvo tromesečje, ocenjeno je u Izveštaju NBS o kreditnoj aktivnosti banaka.
Pri tome, pad potraživanja po osnovu nekategorisanih kredita i kredita za likvidnost i obrtna sredstva u velikoj meri je neutralisan rastom investicionih kredita i kredita za uvoz, ocenjeno je u Izveštaju NBS.
Investicioni krediti nastavljaju međugodišnji rast, koji je u junu iznosio 3,1 odsto, dok je njihovo učešće u ukupnim kreditima privredi dostiglo 41 odsto.
Na smanjenje kredita za likvidnost i obrtna sredstva uticalo je i dospeće kredita iz garantnih šema, što je uticalo na pad kredita malim preduzećima.
Kredit velikim preduzećima takođe su u padu, dok je zaduživanje mikropreduzeća i srednjih preduzeća povećano.
Posmatrano po delatnostima, smanjeno je, pre svega, zaduživanje preduzeća iz prerađivačke industrije i energetike, dok je najviše povećano kreditiranje građevinskih firmi i preduzeća iz oblasti poslovanja nekretninama.
Kreditna aktivnost banaka prema privredi i stanovništvu nastavila je da usporava tokom drugog tromesečja.
Isključujući efekat promene deviznog kursa, međugodišnji rast ukupnih kredita nemonetarnom sektoru u junu je iznosio 0,8 odsto, pri čemu su krediti privredi smanjeni za 1,1 odsto, a
krediti stanovništvu povećani za 2,7 odsto, pokazuju podaci NBS.
„Usporavanje domaće kreditne aktivnosti posledica je visoke baze iz prethodne godine, dospeća kredita iz garantnih šema, kao i viših kamatnih stopa na kredite usled restriktivnih monetarnih politika Narodne banke Srbije i Evropske centralne banke“, navodi se u Izveštaju NBS.
Rast cena nekretnina i kamata, manja tražnja za stambenim kreditima