Vesti iz zemlje

23.10.2020. 12:51

Danas

Autor: Nova Ekonomija

Solarna energija sve isplativija, u Srbiji skupa zbog fid-in tarifa

Cena struje dobijene iz solarnih panela u mnogim zemljama sveta je najniža i samim tim najpovoljnija za potrošače, međutim u Srbiji to nije slučaj jer je zbog fid-in tarifa znatno uvećana u odnosu na njenu realnu vrednost, navodi se u &sc...

Foto: Pixabay

Cena struje dobijene iz solarnih panela u mnogim zemljama sveta je najniža i samim tim najpovoljnija za potrošače, međutim u Srbiji to nije slučaj, zbog fid-in tarifa koje znatno uvećavaju troškove, navodi se u štampanom izdanju lista Danas.

Putem fid-in tarifa subvencionišu se proizvođači stuje iz obnovljivih izvora, što im garantuju otkupne cene veće od tržišnih. 

Oni tako mogu da nadoknade sredstva uložena u investicije i tako razviju posao, obzirom da je tržište električne energije iz obnovljivih izvora u Srbiji u povoju.

Tu razliku na kraju plaćaju potrošači, jer su njihovi računi za struju uvećani za taj iznos, objašnjava ekspert za energetiku Goran Radosavljević.

Struja iz solarnih panela je u velikom broju slučajeva povoljnija od one proizvedene u elektranama na ugalj ili prirodni gas, a njena cena je dostigla istorijski minimum, pokazuju podaci iz izveštaja Međunarodne agencije za energetiku (IEA).

To naddržavno telo takođe ističe da će solarna energija u narednih deset godina preuzeti primat kada je reč o dopunskim količinama struje i da će podmirivati čak trećinu svetskih potreba.

Istraživanje ove agencije pokazuje da će prosečna stopa rasta udela solarnih postrojenja u dopunskoj proizvodnji struje iznositi 13 odsto godišnje.

Radosavljević za Danas da je još uvek reč o procenama, ali da su one zbog niza faktora potpuno realna kada je reč o prednostima proizvodnje struje iz solarnih pandela u narednoj deceniji.

„(…) Države širom sveta nude niz olakšica kada je reč o proizvodnji struje iz solara, što dodatno spušta cen koštanja. Isto tako, proizvođači struje iz solarnih panela ne moraju da plaćaju takse koje, primera radi, plaćaju proizvodni objekti koji svojom aktivnošću stvaraju fosfor“, objašnjava Radosavljević.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.