Vesti iz zemlje

11.04.2022. 10:34

Nova ekonomija, Olivera Bojić

Autor: Nova Ekonomija

Šoškić: Blago poskupljenje dinarskih kredita zbog odluke NBS

Foto: Nova ekonomija

Povećanje referentne kamatne stope uticaće na blago povećanje kamatnih stopa na dinarske kredite, ali je efekat ove mere Narodne banke Srbije (NBS) na smanjivanje buduće inflacije prilično ograničen time što se u poslednjih desetak godina nije uradilo gotovo ništa na dinarizaciji domaćeg finansijskog sistema, ocenjuje Dejan Šoškić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Referentna kamatna stopa povećana je za 50 baznih poena, na nivo od 1,5 odsto, odlučio je prošle sedmice Izvršni odbor NBS. 

Povećanje referetne kamatne stope je prema njegovom mišljenju, zakasnela mera NBS najmanje šest meseci ali je dobro, kako ocenjuje, da se krenulo u pravcu monetarne restriktivnosti jer su inflatorni pritisci jači i trajniji nego što se ranije procenjivalo. 

„Ova mera ima, pre svega, signalni efekat da centralna banka ipak vodi računa o budućoj inflaciji i to je bitno da bi se sprečilo dalje razvijanje nepovoljnih inflacionih očekivanja. Istovremeno ova mera može delimično smanjiti negativne sekundarne i tercijarne inflatorne pritiske koji su se desili i koji se očekuju iz domena inflacije koja dolazi sa strane ponude“, kaže Šoškić. 

Uticaj na privrednu aktivnost 

Po pravilu, zaoštravanje monetarne politike ima negativan uticaj na privrednu aktivnost, ali u Srbiji je taj efekat manji, kako ukazuje, jer na kamatne stope većine kredita u zemlji (koji su vezani za evro) glavni uticaj imaju kamate iz evrozone, na koje NBS nema uticaja. 

„Da je poslednjih deset godina rađeno na dinarizaciji domaćeg finansijskog sistema, što je bila obaveza svakog ko razume i želi stabilnost domaćeg finansijskog sistema, danas bi situacija bila daleko drugačija i Srbija bi imala na raspolaganju mnogo efikasnije alate monetarne politike kojima bi mogla u većoj meri da ostvari potrebne uticaje na domaći finansijski i realni sektor. Ovako, uticaj na domaću privrednu aktivnost je mnogo više u rukama Evropske centralne banke, nego što je u rukama NBS„, ocenjuje Šoškić.  

Da li očekuje dalje zaoštravanje monetrane politike NBS?

Prirodno je da se očekuje dalje zaoštravanje monetarne politike i u Srbiji i u svetu, smatra on. 

„Teško je izbeći stagflatorni scenario, odnosno niske stope privrednog rasta uz više stope inflacije, u predstojećem periodu. Srbija je u poslednjih deset godina propustila da razvije i promeni na bolje privrednu strukturu naše zemlje. Ali i da razvije i osnaži alate domaće monetarne politike kako bi ovakve izazove sa kakvima se sada suočavamo u vezi sa krizom u Ukrajini dočekala spremnije i sposobnije da na njih adekvatno odgovori i smanji negativne uticaje na domaću ekonomiju“, zaključuje Šoškić. 

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.