Vesti iz zemlje

26.10.2015. 10:34

Tanjug

Autor: Nova Ekonomija

Šoškić zbog niskih kamatnih stopa u evrima preporučuje štednju u dinarima

Put ka ozdravljenju finansijskog sistema kakav mi imamo, je put u kome će i štediše sve više štedeti u domaćoj valuti, što je isplativije, kaže Dejan Šoškić.
Šoškić, koji je profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, poručio je domaćim štedišama da zbog slabih efekata mera koje je donela Evropska centralna banka, ne treba skoro očekivati rast kamatnih stopa u evrima.
„Zdrav finansijski sistem zahteva mnogo veći nivo štednje u domaćoj valuti. Ako se većinom štedi u domaćoj valuti, onda se smanjuju valutni rizici u ukupnom finansijskom sistemu i što imate manje rizika u finansijskom sistemu, finansijske institucije i finansijsko posredovanje postaje jeftinije“, rekao je Šoškić Tanjugu, povodom predstojeće Nedelje štednje.
Objašnjavajući smisao prikupljanja depozita u domaćoj valuti, Šoškić je naglasio da je to uslov da bi došlo do ozbiljnijeg snižavanja kamata na kredite i cene provizija koje plaćamo bankama, napominjući da sve to što plaćamo bankama za usluge jednim delom pokriva i dodatni rizik koji postoji u našem bankarskom sistemu, a to je valutni rizik. 
„Zašto? Zato što mi kao građani najčešće štedimo, a ja bih rekao nažalost, u stranoj valuti, nemajući poverenje u domaću iako je doba hiperinflacije već 20 godina iza nas. Nikako da se ponovo uspostavi to poverenje i ta težnja da ljudi štede u devizama, zapravo kreira izvore finansiranja za banke u devizama, pa banke onda prirodno žele da prebace taj valutni rizik na svoje korisnike kredita“, objasnio je Šoškić, koji je i bivši guverner NBS. 
Zbog toga su krediti sa deviznom klauzulom sa sobom nose rizik zbog mogućnosti da se promeni kurs te strane valute, što su najbolje iskusili korisnici kredita indeksiranih u švajcarskim francima, podsetio je Šoškić. 
„Dakle, put ka ozdravljenju finansijskog sistema, kakav ima naša zemlja, jeste put u kome će i štediše sve više štedeti u domaćoj valuti i to je, kao što znamo, isplativije, što se vidi u raznim fazama prethodnih godina kada su pravljene komparativne analize, što NBS redovno čini da bi predočila šta je isplativije – štednja u dinarima ili u devizama“, naveo je ugledni ekonomista. 
Iz tih analiza bilo je evidentno da je štednja u dinarima bila isplativija, i ujedno doprinosi stabilizaciji finansijskog sistema zemlje, smanjenju rizika u finansijskom sistemu i takođe može uticati na smanjenje cene zaduživanja kod banaka, kroz pad kamatnih stopa i cene bankarskih usluga gradjanima i privredi, naveo je Šoškić. 
Komentarišući negativnu baznu kamatu Evropske centralne banke na evro, što je uslovilo da i kamate na depozite u evrima u bankama u Srbiji budu oko jedan odsto godišnje, Šoškić je ocenio da se trenutak rasta kamata u evrima možda odlaže, jer se pokazalo da plan ECB o upumpavanju oko 60 milijardi evra u banke u EU nije dao očekivane rezultate. 
Postoji mogućnost da će se početak rasta kamata možda dodatno produžiti ili će se povećati količina novca koji se upumpava u bankarski sektor evrozone, ocenio je Šoškić i podsetio da je ECB prvobitno planirala da podstakne rast privrede EU preko finansijskog sektora upumpavanjem preko 1.000 milijardi evra. 
„To je i poruka za naše štediše, koji razmišljaju da li da štede u jednoj ili drugoj valuti. U evrima uskoro ne treba očekivati rast kamatnih stopa“, poručio je bivši guverner NBS. 
Na pitanje da li će dinar ostati stabilan u narednom periodu, Šoškić je rekao da veruje, ukoliko kreatori ekonomske politike u zemlji nastoje da održe makroekonomsku stabilnost, kroz fiskalnu konsolidaciju i rast izvoza i ekonomske aktivnosti, da će sve to doprineti stabilizaciji kursa. 
NBS ima dovoljno deviznih rezervi da može da spreči kratkoročne oscilacije deviznog kursa, koje centralna banka ne treba da sprečava u potpunosti, jer to nije monetarni režim u kojem se nalazi naša zemlja, zaključio je Šoškić.
Odgovarajući na pitanje šta je potrebno da kamate na dinarske kredite počnu osetnije da padaju, Šoškić je rekao da se desi više stvari, ali je najvažnije da NBS dodatno relaksira monetarnu politiku, odnosno, da dodatno obori referentnu kamatnu stopu. 
Prostor za smanjenje referentne kamatne stope postojao je i pre dve godine, kada je inflacija bila ispod granice cilja, ali je dobro i što NBS sada to čini i da nastavi dalje da obara repo stopu, jer to neposrednije utiče na cenu kredita u dinarima, rekao je Šoškić i skrenuo pažnju da je kamata u dinarima opterećena ukupnim rizikom finansijskog i bankarskog sistema u zemlji.
Deo tog problema su nagomilani nenaplativi krediti, koje banke imaju, kao i vrlo veliki valutni rizik, napomenuo je Šoškić, koji smatra da bi za rešavanje nenaplativih kredita u bankama inicijativu trebalo da pokrene država, ali na kraju banke su te koje moraju da se potrude da očiste svoje bilanse i rasterete svoje poslovanje.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Komentar(1)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.