Spajanje domova zdravlja i bolnica je korak unazad

Nova ekonomija, Dušan Đorđević

Reforma zdravstva treba da ide ka modelu vaučerizacije koji bi podrazumevao da građanin sa svojom zdravstvenom knjižicom sam bira lekara u mestu u kojem živi, bilo u državnom, bilo u privatnom sektoru, kaže doktor Draško Karađinović, koordinator udruženja Doktori protiv korupcije za serijal Nove ekonomije #DaVasPoslušamo. Karađinović se slaže da državne apoteke ne bi trebalo da više budu u nadležnosti lokalnih samouprava, ali da model privatizacije ne treba da podrazumeva mogućnost preuzimanja apotekarskih ustanova od strane veledrogerija jer su to privredna društva sa svojim komercijalnim interesima.

Nedavno je doneta Uredba o planu mreže koja prvi put predviđa osnivanje zdravstvenih centara koji bi objedinili dom zdravlja i opštu bolnicu na teriotiriji jedne opštine. Prema uredbi trebalo bi da bude osnovano oko 30 ovakvih zdravstvenih centara. Šta bi trebalo ova promena da znači za pacijente. U čemu će se razlikovati usluga koju će oni dobijati?

To je uredba koja se bazira na članovima novog Zakona o zdravstvenoj zaštiti koji je usvojen prošle godine. Ta uredba, kao i zakon, ponovo vrši centralizaciju zdravstvene zaštite. To je jedan model koji je postojao ranije, u vreme socijalizma i meni se čini da je to jedan korak unazad i još jedan dokaz da u stvari ne postoji reformski kapacitet. Mi ponovo grupišemo domove zdravlja koji su primarna zdravstvena zaštita sa bolničkim sektorom, sa tim opštim bolnicama. Znači svaki okrug ima jednu opštu bolnicu i sada mu mi pripajamo primarnu zdravstvenu zaštitu, to jeste dom zdravlja. To je model koji ne postoji napolju, nigde u inostranstvu. To je jedan model koji je potpuno arhaičan i ne verujem da će doneti išta novo. 

Problem je ovde što mi nismo ušli u reformu primarne zdravstvene zaštite, domova zdravlja. Reforma bi trebalo da ide preko modela vaučerizacije. To znači da građanin sa svojom zdravstvenom knjižicom, zdravstvenom karticom sam bira lekara  na nivou lokalne samouprave gde živi, da li u državnom, da li u privatnom sektoru. Očigledno da se ne ide u tom pravcu i očigledno da se ponovo vraćamo u neke etatističke modele zdravstva koji ne mogu doneti nikakav kvalitativni pomak.

Ministarstvo zdravlja je objasnilo da bi to osnivanje zdravstvenih centara značilo da ukoliko, na primer, pacijentkinja dođe u dom zdravlja kod svog ginekologa koji je trenutno odsutan, da će ona svoj pregled moći da završi u bolnici gde rade tri ginekologa. Šta je tu problematično, zbog čega to nije dobro rešenje?

Zbog čega pacijent sa svojom zdravstvenom karticom ne može da ide kod privatnog ginekologa u svom gradu u kom živi? To je u Srbiji apsolutno tabu tema. To je taj princip vaučerizacije, vaša zdravstvena kartica je u stvari vaučer, ona nosi sa sobom novac iz zdravstvenog fonda. Vi sa tom karticom birate lekara gde ćete se lečiti. To ne može u Srbiji, nažalost. U 2020. godini to u Srbiji nije moguće... Imamo i dalje taj nasleđeni birokratsko etatizovani model zdravstva. Ako se sećate dom zdravlja se nekada, u doba socijalizma, nazivao fabrikom zdravlja i taj model razmišljanja je ostao. Tu postoje normalno i snažni interesi da sve ostane na ovom nivou na kom je sada i u ovom modelu u kakvom sada postoji. 

Dom zdravlja kao takav je u suštini kao jedno veliko komunalno preduzeće koje građani finansiraju preko republičkog fonda, a rukovodioci doma zdravlja su partijski aparačici koji s time raspolažu shodno svojim interesima i shodno interesima stranke koja ih je tu postavila. Taj model ne može danas da funkcionište. U socijalizmu je sve bilo državno i tada je to imalo neku logiku. Danas je sve drugačije.

Uporedili ste sada dom zdravlja sa komunalnim preduzećem. Domovi zdravlja i opšte bolnice više nisu u nadležnosti lokalnih samouprava, ali je to negde na liniji onoga što je rekao zamenik gradonačelnika Goran Vesić da ni apotekarske ustanove više ne treba da budu u nadležnosti lokalnih samouprava, jer bi grad trebalo da se bavi upravo samo komunalnim delatnostima. Kakav je vaš stav povodom privatizacije Apoteke Beograd?

Apsolutno se slažem. Apotekarska ustanova, to je isto bio oblik komunalnog preduzeća, slično kao dom zdravlja. I šta se tu dešavalo? Sa jedne strane vi imate ogromna finansijska sredstva, vi ste državna apotekarska ustanova. Podsetiću da, lekovi na recept, u Srbiji su 400-500 miliona evra godišnje, što u državnom, što u privatnom sektoru. Znači radi se o ogromnim sredstvima, a imate državne apotekarske ustanove koje su gomilale ogromne gubitke. Verovatno se sećate slučaja, Zrenjanin, Kruševac, da ne nabrajam dalje. 

Apsolutno je jasno da je taj model totalno prevaziđen i ovaj način odvajanja i transformacije apotekarske ustanove u Beogradu i ostalim gradovima je potpuno opravdan. Jedino je pitanje modela. Mislim da opet tu ne radimo kako treba. 

A kako bi trebalo?

Ja samo podsećam da je Evropski sud pravde 2008. godine na zahtev italijanske i nemačke farmaceutske komore jasno stavio na znanje da je apotekarska delatnost zdravstvena delatnost i da nju mogu da obavljaju diplomirani farmaceuti ili, kako kažemo, apotekari. 

Ovim modelom je predviđeno da veledrogerije, koje su u stvari trgovačka preduzeća između proizvođača lekova i distribucije, preuzmu državne apotekarske ustanove i sada imamo problem. 

Sa jedne strane imamo komercijalni interes jer veledrogerija je komercijalno preduzeće koje ima komercijalni entitet, koja ima svoj profitni karakter i logiku, a sa druge strane smatramo da je apotekarska delatnost zdravstvena delatnost. I to je prvi problem i o tom problemu se, kažem, izjasnio Evropski sud pravde 2008. godine kada je rekao da je apotekarska delatnost zdravstvena delatnost i da nju mogu da rade samo apotekari. 

Prema tome nije moguće da veledrogerija kao komercijalno preduzeće, što se verovatno planira u Srbiji, preuzme apotekarske ustanove. Drugi problem je što vi, ako dozvolite da veledrogerije, opet kao privredno društvo, preuzme i maloprodaju i distribuciju vi stvarate onda vertikalnu integraciju, a to je nedozvoljeno, između proizvođača i distributera. Međutim, čini mi se da javnost uopšte sa time nije upoznata i o tome se ne razmišlja uopšte. A moguće je i da su pritisci veledrogerija već tako snažni da će i taj model koji je suprotan evropskim standardima proći ovde kod nas u Srbiji.

Katarina Baletić

 

Pročitajte još

pošaljite komentar

Komentari (1)

  • Pola bureka

    Nesto moraju da rade,pogotovo kad to treba u predizborne propagande,da se dokaze da prosli nisu dobro radili,mi nudimo bolja resenja za narod i nasu decu( tj.vasu decu)