Ukupna spoljnotrgovinska razmena poljoprivrede Srbije sa svetom u prošloj godini iznosila je 7,9 milijardi evra, što je rast od 20,1 odsto u odnosu na 2021. godinu, saopštila je Privredna komora Srbije (PKS).
Roba je izvezena u vrednosti od 4,8 milijardi evra što je više za 13,4 odsto u odnosu na 2021. godinu, sa učešćem u ukupnom robnom izvozu od 17,3 odsto. Uvezeno je robe u vrednosti od 3,1 milijardi evra, što je za 32 odsto više u odnosu 2021. godinu.
MLEKARI U BANKROTU, PROBLEMI SA DRŽAVOM I OTKUPLJIVAČIMA
U 2022. godini ostvarena je veća vrednost izvoza poljoprivrednih proizvoda prvenstveno zbog rasta cena. Prosečna izvozna cena pšenice u 2022. godini je veća za 47,6 odsto, malina 37,6 odsto, a kukuruza za 36,1 odsto u odnosu na 2021. godinu, saopštila je Komora.
Suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda za deset meseci 2022. godini, iznosio je 1,6 milijardi evra što je manje 10,8 odsto u odnosu na 2021. godinu. Pokrivenost uvoza izvozom je 151,9 odsto i manja je od pokrivenosti u 2021. godini kada je iznosila 176,9 odsto.
Najznačajniji spoljnotrgovinski partneri Srbije u izvozu u 2022. godini su zemlje Evropske unije sa učešćem u koje je izvezeno poljoprivrednih proizvoda u vrednosti 2,1 milijardu evra što čini 50,7 odsto izvoza Srbije, potom zemlje CEFTA regiona sa učešćem izvoza od 26,5 odsto(1,3 milijarda evra) i Ruska Federacija sa učešćem od 6,3 odsto (301,9 miliona evra).
Prema strukturi izvoza poljoprivrednih proizvoda najzastupljeniji je izvoz voća i povrća sa 24,3 odsto, žitarica 20,4 odsto, duvana 9,7 odsto i pića 8,1 odsto. Najviše smo uvozili voće i povrće 19,4 odsto, kafu, kakao, čaj, začine i proizvode od njih 11,2 odsto i duvan 9,2 odsto.
Prema podacima PKS, vrednost izvoza u zemlje EU povećana je za 7,8 odsto u odnosu na 2021. godinu, u CEFTA zemlje za 22,7 odsto, dok je izvoz u Rusiju povećan za 18,1 odsto.
Šta je poljoprivrednicima potrebno da ne bi bili „na rubu egzistencije“