Spoljnotrgovinski deficit porastao 76,3 odsto, najviše smo uvozili iz Kine

Deficit spoljnotrgovinske razmene Srbije od januara do jula ove godine porastao je 76,3 odsto u odnosu na isti period prošle godine, vidi se iz saopštenja Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Trgovinski deficit se javlja kada država više uveze dobara i usluga iz inostranstva nego što proda. 

Srbija je izvezla robe u vrednosti od 15,3 milijardi evra, što je rast od 28,9 odsto u odnosu na isti period, dok je uvezla robu u iznosu od 21,8 milijardi evra što je povećanje od 40 odsto u odnosu na isti period prošle godine. 

Pošto su i izvoz i uvoz veći nego 2021. godine, ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije od januara do jula iznosila je 37,1 milijardu evra, što je porast od 35,1 odsto u odnoso na isti period 2021. godine.

Srbija je izvezla robe u vrednosti od 15,3 milijardi evra, što je rast od 28,9 odsto u odnosu na isti period, dok je uvezla robu u iznosu od 21,8 milijardi evra što je povećanje od 40 odsto u odnosu na isti period prošle godine. 

Pokrivenost uvoza izvozom je 70,4 odsto i manja je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 76,6 odsto. 

Najveći deficit u trgovinskoj razmeni u periodu januar-jul ove godine Srbija je zabeležila u trgovini sa Kinom, i to pre svega zbog uvoza telefona za mrežu stanica i lapotova, vidi se iz saopštenja Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Trgovinski deficit se javlja kada država više uveze dobara i usluga iz inostranstva nego što proda. 

Deficit se, posmatrano pojedinačno po zemljama, javlja i u trgovini sa Rusijom, Turskom, Mađarskom, Irakom, Nemačkom, Italijom i Beligijom, navodi RZS. 

Suficit u trgovinskoj razmeni, sa druge strane, ostvaren je sa zemljama iz okruženja, Bosnom i Hercegovinom (izvoze se najviše gasna ulja i motorni benzin, a uvozi se koks i polukoks od kamenog uglja i žica od gvožđa i nelegiranog čelika), Crnom Gorom (izvoze se rude bakra i koncentrati, lekovi za maloprodaju, a uvoze se najviše električna energija i lignit) i Severnom Makedonijom (izvoz električne energije i električnih provodnika, a uvozi se najviše električna energija i toplo valjani proizvodi od gvožđa i čelika).

Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Slovačkom, Rumunijom, Hrvatskom, Velikom Britanijom, Bugarskom, Švedskom, Španijom.

Kada se radi o izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri Srbiji, bili su Nemačka, Italija, Bosna i Hercegovina, Mađarska i Kina. Sa druge strane Srbija najviše uvozi iz Kine, Nemačke, Rusije, Italije i Mađarske.

Generalno je spoljnotrgovinska robna razmena bila najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 59,1 odsto ukupne razmene. 

Drugi po važnosti partner su zemlje CEFTA, sa kojima Srbija ima suficit u razmeni od 1,4 milijardi evra koji je rezultat uglavnom izvoza: nafte i naftnih derivata, poljoprivrednih proizvoda (žitarice i proizvodi od njih), gvožđa i čelika, pića i električnih mašina i aparata.  Izvoz u zemlje CEFTA iznosi 2,4 milijarde evra, a uvoz 928 miliona evra. Pokrivenost uvoza izvozom je 257,3 odsto. 

Srbija je najviše uvozila naftu i naftne derivate, električne mašine i aparate, prirodni gas, industrijske mašine, medicinske i farmaceutske proizvode. 

Izvozila je takođe električne mašine i aparate, metalne rude i otpatke merala, gvožđe i čelik, pogonske mašine i uređaje, povrće i voće.

Najviše izvoza iz Vojvodine, a uvoza iz Beograda 

Najveće učešće u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (34,4 odsto), slede Beogradski region (22,9 odsto), Šumadija i Zapadna Srbija (21,4 odsto), region Južne i Istočne Srbije (21,2 odsto). 

Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region (43,2 odsto), sledi Vojvodina (35,1 odsto), Šumadija i Zapadna Srbija (12,9 odsto), Južna i Istočna Srbija (8,1 odsto).