Srbija će do 2050. godine imati instalisano 26,5 gigavata (GW) solara i vetra, što je 66 puta više nego danas, predviđeno je Integrisanim nacionalnim energetskim i klimatskim planom (INEKP).
Iako usvajanje ovog plana kasni, on će definisati ključne ciljeve, postupke i parametre energetske tranzicije u Srbiji.
Kako se navodi u INEKP-u, plan je da se ukupne emisije gasova staklene bašte smanje za 40 odsto do 2030, a preko 70 odsto do 2050. godine (u odnosu na 1990. godinu).
Scenariji iz dokumenta pokazuju kako se ovaj rezultat postiže prevashodno tranzicijom u sektoru električne i toplotne energije, koji je danas dominantni emiter u Srbiji.
Trenutno su nam zanemarljive količine solarne energije.
Danas, Srbija ima oko 400 megavata (MW) kapaciteta vetra i zanemarljive količine solara (ukupno oko 59 MW, priključeno u različitim oblicima samo na lokalne distributivne mreže).
- Do 2030. godine, INEKP planira 1.770 MW vetra i 1.730 MW solara.
- Do 2050. godine, ove brojke iznose 8.000 MW (vetar) i čak 18.500 MW (solar).
INEKP ne uključuje samo prelazak na obnovljive izvore energije. Primera radi, jedna od predviđenih putanja tranzicije tiče se upotrebe električnih automobila.
- INEKP: u Srbiji ima oko 45.000 električnih vozila do 2030. godine, ali sa planom za čak dva miliona vozila 2050. godine.
Nekoliko ključnih tačaka o ceni planova iznesenih u INEKP-u:
- Ukupna cena svih poduhvata je 27 milijardi evra do 2030. godine.
- Najveći deo, 18,9 milijardi evra, predviđen je za unapređenje energetske efikasnosti.
- Cena dekarbonizacije energetike i instalacije novih kapaciteta obnovljivih izvora energije je 3,7 milijardi evra do 2030. godine.
Srbija da ubrza energetsku tranziciju, u skladu sa ciljevima Energetske zajednice