Kompanija Bulgartransgas gradiće produžetak gasovoda Turski tok kroz Bugarsku, od turske do srpske granice. Srbija čeka mišljenje Evropske energetske zajednice.
Bivši diplomata Srećko Đukić rekao je za RTS da taj gasovod može da se izgradi do kraja godine i da je deonica kroz Srbiju dugačka 403 kilometra.
Konačnu investicionu odluku Bugari su doneli jer je gasovod potvdio isplativost, pošto su prodali 100 posto predviđenih kapaciteta za transport gasa kroz svoju zemlju. Čini se da je Bugarska odlučno stala iza projekta novog gasovoda.
Gas je iz Rusije, a bugarska ministarka energetike je izjavila da je projekat položio ekonomski test i već računaju koliki će imati prihod od tranzitnih taksi. Bugarska je upalila zeleno svetlo prema našoj zemlji za novi gasovod.
Bivši diplomata Srećko Đukić rekao je za RTS da je to dobra i optimistička vest i informacija i da je napravljen prvi korak.
Bugarska je utvrdila da postoji ekonomska osnova za izgradnju tog gasovoda i svi kapaciteti gasovoda su prodati za narednih 30 godina a postoji opravdanost izgradnje gasovoda što je prvi početni korak za realizaciju „Turskog toka“, objasnio je Đukić.
Srbija čeka mišljenje Evropske energetske zajednice o tom projektu. Najavljeno je da će to biti narednih dana, možda čak i danas.
Govoreći o tome zašto je važno to mišljenje, Đukić kaže da je to presudno jer smo član te zajednice i što praktično ta zajednica odobrava izgradnju svih gasnih projekata u Evropi, odnosno u jugoistočnoj Evropi – a tu su Srbija i Bugarska.
Prema njegovim rečima, Evropska energetska zajednica garantuje da je to usklađeno sa energetskom politikom i pravilima EU.
„Prema tome, to je sledeće ključno ekonomsko pitanje koje treba da se razreši narednih dana i onda smo na sigurnom terenu“, rekao je Đukić.
Ako sve bude u redu, gradnja bi mogla da počne uskoro.
„Taj gasovod može da se izgradi do kraja godine, što se tiče Srbije, 403 kilometra ide kroz Srbiju, ali on može da se gradi sinhronizovano sa Bugarskom, koja ima deonicu od 484 kilometara“, kaže Đukić.
Kako kaže, deonica kroz Bugarsku je teža i nema smisla graditi jedan gasovod dok se drugi ne počne graditi, već je potrebna sinhronizacija – da se spoje kod Zaječara gde je ulazna tačka Turskog toka i dalje da nastavi gradnja peko Horgoša za Mađarsku.
„Dakle, predstoji veliki posao na tehničkom nivou i ne bih rekao samo tehničkom već i političkom. Gasovod je potrebno braniti pred institucijama EU i politički i ekonomski i geostrateški“, ističe Đukić.
Objašnjava da je potrebno ekonomski braniti sa stanovišta ekonomskog interesa, ne samo Srbije već i Balkana jer mi smo u „strahovitom“ deficitu sa gasom bili poslednjih decenima i gas nam je potreban za dalji ekonomski razvoj.
EU i SAD nisu rekli „da“
Kaže da očekuje pritiske jer EU nije rekla svoje „da“ bez obzira na Energetsku zajednicu i vrhovni sudija – SAD nisu rekli da.
„Znamo da je istorija Južnog toka potopljena pod pritiskom SAD i najslabija karika u tom lancu bila je Bugarska. Ona nije dala dozvolu za početak izgradnje tog gasovoda. Prema tome, očekujem još velikih ispita do početka gradnje toga toka, pogotovo do njegovog završetka“, kaže Đukić.
Pritiscima odoleva Severni tok. Đukić ne sumnja da će Evropa imati dovoljno gasa, jer su zemlje centralne Evropa najrazvijenaije zemlje i one su 100 posto gasifikovane.
„Južna Evropa, odnosno jugoistočna Evropa je slabo gasifikovana. Kod nas je svega 10 odnosno 15 odsto gasifikacije domaćinstava i privrede“, podseća on.
Kako kaže Đukić, bez obzira na američke sankcije, ucene i političke pritiske centralna Evropa jednostavno ne može ostati bez gasa i ona sada već intenzivno razmišlja o izgradi Severnog toka tri uz korišćenje i gasovoda preko Ukrajine.
U narednih desetak godina Evropskoj uniji će biti potrebno novih 80 milijardi kubnih metara gasa, zaključio je Đukić.
