Srbija ima proporcionalno najmanji budžet za kulturu u regionu

Srbija ima proporcionalno najmanji budžet za kulturu u regionu od 0,78 odsto, udeo namenjen konkursima je dodatno smanjen u odnosu na prošlu godinu, rezultati su analize koju je sprovela Asocijacija Nezavisna kulturna scene Srbije. Dodatni problem je i to što skoro 60 odsto budžeta Ministarstva kulture odlazi republičkim institucijama kulture koje su gotovo sve smeštene u Beogradu, što značajno doprinosi centralizaciji kulture u Srbiji. 

Nezavisna kulturna scene Srbije od 2015. godine vrši monitoring konkursa Ministarstva kulture i informisanja i Sekretarijata za kulturu Grada Beograda, a ove godine u analizu su uključeni i konkurs Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama; konkurs za projekte u okviru programa za Evropsku prestonicu kulture i konkurs Uprave za kulturu Grada Novog Sada.

Ove godine identifikovano je 107 „sumnjivih“ projekata kojima je dodeljeno preko 1,2 miliona evra, čiji su nosioci bile „fantomske organizacije“ bez prethodnih aktivnosti, organizacije koje su osnovane neposredno pred konkurse, organizacije koje imaju prethodne aktivnosti koje nisu iz oblasti kulture ili organizacije koje su se javile na konkurse van svojih gradova, ili na konkurse Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, iako nisu iz Vojvodine. 

Identifikovane su takođe „predatorske“ organizacije čiji projekti već godinama dobijaju ogroman deo budžeta na svim konkursima, ostavljajući za ostale „samo mrvice“.

Neke od ovih organizacija su Beogradski festival igre (koji je na konkursu Ministarstva kulture dobio 12 miliona dinara, na konkursu Sekretarijata za kulturu Grada Beograda četiri miliona dinara i na konkursu Pokrajinskog sekretarijata za kulturu dva miliona dinara), projekti Zillion films Lazara Ristovskog (čiji su projekti dobili dva miliona dinara na konkursu Ministarstva kulture i dva miliona dinara na konkursu Pokrajinskog sekretarijata za kulturu), kao i projekat Međunarodni filmski i muzički festival „Kustendorf“ Emira Kusturice, koji je na konkursu dobio 14 miliona dinara.

Većina drugih projekata podržana je iznosima između 200.000 i 300.000 dinara. 

Takođe, umesto da doprinose decentralizaciji kulture konkursi deluju u suprotnom pravcu, pa su tako na konkursu Ministarstva kulture od 1.079 podržanih projekata, više od polovine ukupnih sredstava dobile organizacije iz Beograda.

Analizom rezultata konkursa za likovne, primenjene i vizuelne umetnosti, dizajna i arhitekture u 2022. godine, utvrđeno je da je veći broj firmi koje su konkurisale i dobile sredstva zapravo registrovane kao trgovina na malo polovnom robom, kao arhitektonski biroi bez konkursne istorije…

Uočeni su i primeri „sukoba interesa“ gde su članovi komisije dodeljivali sredstva institucijama, organizacijama i galerijama čiji su zastupnici, u kojima su zaposleni ili blisko saradjuju.

Na ovaj način je dodeljeno preko tri miliona dinara.

Takođe preporuka Ministarstva je bila da se podrže samostalni umetnici, a od podržanih pojedinačnih projekata, 90 odsto čine profesori i stručni saradnici sa umetničkih akademija što predstavlja problem budući da ovakve mere ne podstiču rad samostalnih umetnika bez redovnih primanja, niti omogućuju kontinuitet u stvaranju. 

Primećeni su i pozitivni trendovi uključuju značajno povećanje budžeta za kulturu Ministarstva kulture i informisanja u poslednje dve godine, koji je sada tačno dva puta veći nego što je bio 2016. godine.

Asocijacija umetnika navodi i da je povećanje budžeta za savremenu kulturnu produkciju „očigledno“, koji je u poslednje dve godine upetostručen.

Pozitivno je i to što je na konkursu Ministarstva kulture ove godine podržan najveći broj projekata i da je dodeljeno više sredstva nego prethodne godine. 

Pozitivni trendovi uočeni su i u realizaciji konkursa Uprave za kulturu Grada Novog Sada, na kome je podržan veliki broj projekata (718) i izdvojena su sredstva u iznosu od skoro 226 miliona dinara.  

„Budžet za vizuelne umetnosti je najmanji od svih iz konkursa za savremeno stvaralaštvo, i u 2022. godini iznosio je ukupno 68.950.000 dinara, za film je budžet bio 111,8 miliona dinara, za pozorište 90miliona dinara, a za muziku 83,05 milionadinara“, navodi se u saopštenju.

Nezavisna grupa samostalnih umetnika kao rešenje ovih promblema predlaže kvalitetna, personalizovana objašnjenja komisije zašto je projekat podržan ili odbijen, sistem bodovanja i rang listu, kako bi onaj ko konkuriše, a nije dobio sredstva, znao na čemu da poradi sledeće godine kao i više kategorija podrške jer se ne mogu na istom konkursu takmičiti umetnici na početku karijere sa umetnicima seniorima i samostalni umetnici sa galerijama/kulturnim centrima.