Srbija izgubila više od milion hektara oranica zbog gradnje objekata

Uprkos apelima stručnjaka da zbog sve skuplje hrane plodno zemljište treba čuvati, ono se sve češće koristi za gradnju industrijskih zona, stambenih zgrada, infrastrukturne mreže.

Tako je Srbija, između dva popisa, izgubila 1,2 miliona hektara obradivih oranica, prenosi portal Biznis i finansije.

Svestan da njiva čuva život na selu, Slobodan Ilić iz Majura kod Šapca ne zapostavlja svoje imanje od više stotina hektara, uz to gaji i 78 krava.

„Kompletno 320 hektara površine je pretvorena u građevinsko zemljište. Tu su nekada pasle krave, ovce, svinje…. Tu smo mi kao deca provodili dane za vreme školskih raspusta, čuvajući stoku i ubirajući neke plodove svoga rada“, navodi Ilić.

U Podunavskom okrugu ima oko 45.000 hektara obradivog poljoprivrednog zemljišta, kvaliteta od prve do sedme klase. Najviše se sadi kukuruz, a tamo gde je najplodnije zemljište, gaji se voće i povrće.

„Grad Smederevo brine o poljoprivrednom zemljištu na taj način što poštuje sve pravilnike koji su aktuelni i bez odobrenja svih nadležnih organa ne može da se vrši promena korišćenja, odnosno namena poljoprivrednog zemljišta u neke druge svrhe. Kako bi rekli iz poljoprivrede, ne postoji loše poljoprivredno zemljište, nego postoji loše gazdovanje nad tim poljoprivrednim zemljištem“, kaže Goran Pavlović, član Gradskog veća zadužena za poljoprivredu u Smederevu.

Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćarstvo u Čačku navodi da poljoprivredna proizvodnja ima značajnu, mnogo veću ulogu nego industrijska proizvodnja.

„I to bi svakako trebalo i zaštititi i na neki način veoma puno se priča i o povećanju stepena prerade ali i to je jedan od načina da se poboljša život ljudi“, kaže Leposavić.

Srbija ima preko četiri miliona hektara obradivog zemljišta, a obrađuje se tri i po miliona hektara oranica.

„Zemljište može u trenutku da se izgubi ako se zauzme nekom zgradom ili betonom, a potrebne su hiljade godina da se ono stvori. Zato je zemljište proglašeno kao neobnovljiv prirodni resurs, kao ograničena sirovina, pogotovo spram naših sve većih zahteva prema zemljištu. Devedeset pet odsto svetske proizvedene hrane potiče sa zemljišta“, kaže Jordana Ninkov sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.

Agroekonomista Milan Prostran navodi da Evropska unija godišnje samo zbog vodnih erozija gubi površinu zemljišta veličine Berlina.

„Iz tih razloga moramo voditi računa da se, i kada su u pitanju infrastrukturni objekti, oni grade na manje plodnim površinama i da sačuvamo ovo bogatstvo koje je nešto najvrednije što danas jedna zemlja može da ima“, ističe Prostran.