Vesti iz zemlje

06.09.2023. 16:59

Biznis i finansije

Autor: Katarina Pantelić

Srbija je prošle godine izvezla 68.000 tona zamrznute maline, duplo manje nego 2019.

Foto: Zadruga Agro-eko voće

Srbija je prošle godine izvezla 68.000 tona zamrznute maline, skoro duplo manje u poređenju sa 2019. godinom, a među evropskim tržištima na koje Srbija najviše izvozi, malina se najskuplje prodaje u Belgiji i Velikoj Britaniji, a najjeftinije u Poljskoj.

Asocijacija malinara Srbije predviđa da će zbog loših vremenskih uslova kvalitet ovogodišnje maline biti upitan, dok će rod biti manji skoro za trećinu.

Međutim, proizvodnja, a naročito izvoz opadaju već duže vreme, upozorava se u analizi Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i beogradskog Instituta za ekonomiku poljoprivrede, piše portal Biznis i finansije.

Kako se navodi, malina se u Srbiji gaji na 22.000 hektara uz prosečan prinos od 5,4 tone po hektaru.

Proizvodnja maline je u periodu od 2018. do 2022. godine prosečno iznosila više od 118.000 hiljada tona, ali je beležila pad od 2,2 odsto godišnje.

Do smanjivanja proizvodnje, kako piše portal, dolazi zbog negativnih promena u klimi, nezadovoljavajućeg stanja zasada i kvaliteta sadnog materijala, nedostatka stručnog kadra i sezonske radne snage, ali i nekontrolisane primene sredstava za zaštitu bilja.

„I pored toga, Srbija je po obimu proizvodnje četvrta u svetu sa udelom od 13 odsto, odmah iza Rusije, Meksika i Poljske“, navodi se u tekstu.

Oko 95 odsto proizvodnje u Srbiji predstavljaju visokokvalitetne sorte „Vilamet“ i „Miker“, približno tri odsto čini „Tulamen“, a oko dva odsto druge sorte koje su nešto slabijeg kvaliteta.

Malina se najviše proizvodi u opštinama Arilje, Bajina Bašta, Brus, Valjevo, Guča, Kosjerić, Krupanj, Ivanjica i Mionica, na pretežno malim gazdinstvima, sa velikim učešćem manuelnog rada.

Kako se navodi u tekstu, u izvozu maline preovlađuje zamrznuta sa više od 97 odsto, dok preostalo čini sveža malina, a ovakva struktura izvoza je karakteristična za slabije razvijena tržišta, koja nisu u stanju da maksimalno valorizuju potencijal svojih prirodnih resursa.

Srbija je tokom prethodne četiri godine izvozila u proseku nešto više od 98.000 tona zamrznute maline, pri čemu je izvoz padao za preko 10 odsto godišnje.

Najveći izvoz ostvaren je u 2019. godini, kada je nadmašio 114.000 tona, dok je prošle godine pao na 68.000 tona.

Glavni konkurenti Srbiji u izvozu ovog voća su Poljska i Čile.

„Prosečna izvozna cena srpske maline tokom poslednje četiri godine kretala se oko 3,2 dolara po kilogramu, ali je njen rast primetan iz godine u godinu“, navodi portal.

Cena je 2018. iznosila 2,2 dolara po kilogramu, da bi se do 2022. više nego udvostručila, dostigavši 5,5 dolara po kilogramu.

To je znatno iznad prosečne izvozne cene maline u svetu, koja je prošle godine bila 3,3 dolara po kilogramu.

Prošlogodišnja neprodata malina vredi 300 dinara po kilogramu

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.