Srbija kroz UKEF „pozajmljuje“ rejting od Britanije: Agencija zainteresovana za OIE, infrastrukturu

UK Export Finance (UKEF) zainteresovan je da podrži nekoliko projekata u Srbiji, i za to ima na raspolaganju između četiri i pet milijardi funti (od 4,7 do 5,8 milijardi evra), o čemu je Nova ekonomija već pisala. Nekoliko je prednosti ovakvog načina finansiranja, a kao jedan od najvažnijih je to što države ili kompanije koje se zadužuju ovim putem dobijajaju povoljnije uslove –  kao da imaju kreditni rejting Ujedinjenog Kraljevstva, kazao je za Novu ekonomiju regionalni direktor UKEF-a.

„Razmenjujemo kreditni rejting takoreći, a pošto smo mi agencija koja ima i obrise osiguranja i finansijske institucije, mi za ceo taj posao naplaćujemo neku premiju koja je takođe određeni procenat u odnosu na veličinu posla, ugovora, pa je i ova premija neka vrsta osiguranja,“ kaže Duško Krsmanović, direktor u UKEF za Jugoistočnu Evropu i Balkan.

Premija se koristi u slučaju da država ili kompanija dođe u „default“ poziciju i da ne može više da plaća, a kako kaže naš sagovornik, premije se stavljaju u fond iz kog se isplaćuje i pokriva rizik.

Susret premijera Zapadnog Balkana u Londonu u februaru je rezultirao sa 15 milijardi funti finansijskog kapaciteta EKEF-a, koji će biti opredeljeni za najrazličitije projekate u regionu.

Kako objašnjava Krsmanović, UKEF je eksportno kreditna agencija Velike Britanije i najsličnija je po načinu funkcionisanja Agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije (AOFI).

„Postoje dva načina kako to može da funksioniše, prvi i osnovni su garancije, dakle pružamo garancije međunarodnim bankama koje daju kredit ili Vladi ili privatnim kompanijama. Mi se tu ponašamo kao „credit enhancer,“ odnosno poboljšavamo profilni rizik onoga ko se zadužuje. Ili radimo unapređenje kreditnog profila nekoga ko se zadužuje tako da praktično rejting onoga ko se zadužuje menjamo za kreditni rejting države Velike Britanije. Samim tim što mi dajemo garanciju 100 posto za vraćanje tih kredita, iza toga stoji Trezor Velike Britanije, praktično se onda institucije ponašaju ne kao da pozajmljuju Vladi Srbije ili nekoj kompaniji, već se ponašaju skoro kao da ga pozajmljuju Trezoru Velike Britanije,“ objašnjava Krsmanović.

Dodaje da je na osnovu toga i jeftinija cena zaduživanja, ali i da su rokovi fleksibilniji.

Da bi se projekat ostvario, uvek je bitno da lanci snabdevanja imaju veze sa Ujedinjenim Kraljevstvom.

„Mi smo tu kao kreditno izvozna agencija da podržimo izvoz iz Velike Britanije. Ali smo i vrlo fleksibilna kreditna agencija tako da je kod nas minimum 20 odsto UK dela u nekom projektu da bi mi finansirali (kod nekih agencija, je uslov da bude 100 odsto zastupljena država koja finansira projekat). Mi pružamo finansiranje do 85 odsto vrednosti projekta, obezbeđujemo mikro garancije pod uslovom da je 20 odsto tog projekta utrošeno na različite vrste dobara i usluga iz Velike Britanije, ili manje, a onda i mi malo manje finansiramo,“ kaže regionalni direktor agencije.

Kao agencija, UKEF ne finansira projekte koji su štetni sa emisijama ugljenika, vodi se računa o „due diligence“-u, ne finansiraju projekte čisto finansijske prirode, već se uvek radi o namenskim sredstvima.

Cena koštanja uvek varira i zavisi od mnogo faktora, ali recimo da je to uvek jeftinije nego kada bi zemlja sa Balkana probala da se zaduži izdavanjem emisije obveznica ili uzimanje komercijalnih kredita kod banka direktno, jer ovi krediti će uvek biti skuplji za zemlje koje nemaju invesicioni rejting. Tu se postiže ušteda koja na tako velike iznose može da bude velika.

Koje projekte će finansirati će tek biti najavljeno,a UKEF je zapravo 2021. godine ušao na tržište Srbije kroz ugovor koji su Behtel i Enka potpisali sa Vladom Srbije za projekat Moravskog koridora i to je bio prvi njihov projekat u regionu uopšte.

„Ne mogu da komentarišem projekte koje još nisu potpisani, ali razgovaramo u okviru projekata od važnosti za Srbiju za obnovljive izvore energije i infrastrukture, definitivno. Kada dođe do potpisivanja, biće i više reči o tome,“ kaže Krsmanović i dodaje  da se zaduživanjem kod UKEF postiže diversifikacija izvora finansiranja kapitalnih javnih projekata.

Agencija ima i mogućnost davanja zajma u lokalnim valutama i može da podrži preko 60 lokalnih valuta za zaduživanje, ukoliko to klijentu odgovara.

„Obično je taj način plaćanja u lokalnoj valuti zanimljiv za neke od investitora kojima plaćanje dolazi u dinarima, da bi podelili valutni rizik. Mi možemo da odobrimo finansiranje u dinarima, ako oni imaju konstantno prihode u dinarima, ali najčešće su ti zajmovi u evrima ili dolarima kod banka kada je ovaj region u pitanju,“ rekao je Krsmanović.