Srbija nije iskoristila sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom, razmena sada u minusu

Ukupna spoljnotrgovinska razmena sa Rusijom u značajnom je padu od početka ove godine, naglašavajući činjenicu da Srbija nikada nije uspela da iskoristi potencijal Sporazuma o slobodnoj trgovini Rusije i Srbije, potpisanog avgusta 2000. godine. Ekonomski analitičari kažu da je na snazi otklon od Rusije koji se jasno oslikava i kroz ovaj pad, ali da Srbija ni inače ne koristi prilike koje nude ovakvi trgovinski ugovori, koje ona ima sa više zemalja.

„Jabuke su zauzimale značajno mesto u izvozu u Rusiju, ali vidimo da je ta roba preusmerena na druge destinacije, što znači da smo pronašli alternativna tržišta, čime se pobija teza svih onih koji su jadikovali – a šta ćemo sa jabukama ako se uvedu sankcije Rusiji? I bez sankcija Rusiji, jabuke jednostavno idu na druga tržišta – Veliku britaniju, Portugal, Saudijsku Arabiju. Sa sporazumom o slobodnoj trgovini sa Egiptom, što se očekuje uskoro, novo tržište će vrlo brzo biti otvoreno i to ono koje je blizu. Uvek postoji alternativa“, kaže za Novu ekonomiju ekonomista Saša Đogović.

Kada se pogledaju vrednosti uvoza i izvoza tokom godina, vidi se da nije bilo puno odstupanja. U 2020. godini iz Rusije smo uvezli robe u vrednosti 1,6 milijardi dolara i ta zemlja je bila na četvrtom mestu uvoznika u Srbiju. Naredne godine  uvoz je vredeo 1,8 milijardi dolara, 2022. godine 3,1 milijardi i 2023. godine se već beleži značajan pad i  Rusija se spušta na peto mesto uvoznika sa 1,7 milijardi dolara.

Skok u uvozu u godini kada je počeo rat u Ukrajini, a domaći energetski sistem doživeo krah, posledica je najverovatnije „povoljnog“ ugovora sa Rusijom za snabdevanje gasom, a u trenutku kada su cene na tržištu krenule nezaustavljivo da rastu. Već naredne godine cene gasa su pale.

S druge strane, vrednost srpskog izvoza u Rusiju u 2020. godini bila je 911 miliona dolara čime je ova zemlja zauzela šesto mesto na rang listi izvoznih destinacija za nas. Naredne godine pala je na sedmo mesto uz izvoz vredan 996 miliona dolara. U 2021. godini izvoz u Rusiju vredeo je 1,2 milijarde dolara, dok je prošle godine ta zemlja bila na osmom mestu naših najvećih izvoznih partnera, za robu vrednu takođe 1,2 milijarde dolara.

„Kada se posmatra dugoročno, to je vrlo stabilno i u pogledu onoga što uvozimo i u pogledu onoga što izvozimo, nekada se samo jednokratno promeni iznos, a to se tiče recimo nabavke vojne opreme za namensku industriju. Najveća razlika potiče od cena, kada imate veliku razmenu energenata tada cena poraste, ali po fizičkom obimu ništa se tu ne menja. Ništa nije doprineo taj Sporazum o slobodnoj trgovini, nije bilo veće razmene“, objašnjava Ivan Nikolić, ekonomista iz Makroekonomskih analiza i trendova (MAT).

On je u svom radu 2022. godine je zabeležio da iako Srbija sa Rusijom ima potpisan sporazum, nijedna od strana nisu dovoljno iskoristile ovaj program, a razlozima se još niko nije bavio. S obzirom da je sada stupio na snagu sporazum sa Kinom, videće se da li će ovaj aranžman delovati u oba smera – i uvoz i izvoz. Neki ekonomisti se pribojavaju da će prosto Srbija biti preplavljena robom iz Kine.

Prema tadašnjim nalazima ekonomiste Nikolića, ugovor sa Rusijom mogli su da koriste i strani investitori, pa je posledica bila to da su strane kompanije otvarale proizvodnju u Srbiji i koristile bescarinski pristup tržišta sa kojima država ima sporazume o slobodnoj trgovini. Među deset najvažnijih izvoznika iz Srbije u Rusiju, devet su tada bili strani investitori, od toga osam iz Evropske unije u različitim oblastima poslovanja. Za razliku od drugih geografskih destinacija, izvoz robe u Rusku Federaciju ne raste.

U prvoj polovini 2021. dostignuta je nominalna vrednost izvoza od 438,9 miliona evra, što je jedva 3,2 miliona evra više nego što je bilo zabeleženo pet godina ranije.

Dakle, srpski robni izvoz u Rusku Federaciju, uprkos režimu slobodne trgovine i preferencijalnom statusu određenih proizvoda, stagnirao je, gledano na duži rok.

„Ograničeni rezultati se takođe beleže na strani proizvoda koje Ruska Federacija prodaje Srbiji. Dominiraju energetsko-mineralni proizvodi i vojna dobra specijalne namene. Udeo ovih proizvoda često čini tri četvrtine ukupnog srpskog uvoza iz Rusije. Sledi isto pitanje i dilema. Da li je tačno da Ruska Federacija nema ništa konkurentnije da proda Srbiji osim nafte, gasa i oružja?“, kaže Nikolić.

Sadašnje tendencije

Ali kako stvari sada stoje, neće više biti ni ove tri stavke dominantne u ponudi iz Rusije. Statistika o uvozu naoružanja kao da je potpuno zamrla. Od uvoza od 20,1 tona u 2020. godini stigli smo do nula tona u 2022. godini i tek 0,5 tona u prošloj. Izvoz je sa 16,3 tone u 2022. godini u prošloj takođe na nuli.

„Kada je u pitanju naoružanje, radi se u tri smene i jedan deo ide u Azerbejdžan. Imamo osetno ubrzan i povećan izvoz naoružanja ka Azerbejdžanu, a Fajnenšel tajms je otkrio da to ide u Ukrajinu i tu nema dileme. Svakako to da ide preko trećih tržišta. Sem u medijima i propagandi, postoji otklon od Rusije vezano za ekonomiju i ne vidim mogućnost da bi tu moglo doći do obrta. Da li će doći do nekog političkog zaokreta u odnosu na ruski sistem vrednosti, to ostaje da se vidi u narednom periodu,“ kaže Đogović.

Tendencije razlaza sa Rusijom se beleže i u ovoj godini, izvoz je u minusu od početka godine, i od januara do maja taj pad je 24,1 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine, a uvoz je u minusu 36,1 odsto.

Srbija ne zavisi od ruske ekonomije, sem delimično od ruskog gasa, ali i tu opada uticaj Rusije sa izgradnjom interkonekcije sa Bugarskom i uvozom iz Azerbejdžana što će se aktivirati za ovu narednu sezonu. Kapacitet tog gasovoda je takav da bi zadovoljio oko 60 odsto domaće potrošnje, što onda govori da više nismo apsolutno zavisni od ruskog gasa.

Ukoliko dođe do izgradnje interkonekcije sa rumunskom stranom koja je pronašla zalihe gasa u svom delu Crnog mora, a vidimo da postoje određeni kontakti i nagoveštaji gde je potrebno da se izgradi 12 kilometara veze od Banata do rumunske granice, što je mala investicija mogli bismo doći do gasa direktno, bez posrednika do dobavljača. Sve nam ovo govori da Rusija gubi prevashodno te energetske poluge koje je imala, jer nafta se više uopšte ne uvozi. Tako da je to sve bila jedna naduvana marketinška priča da će Srbija da propadne ukoliko uvede sankcije Ruskoj Federaciji. Tendencije govore da će energetske poluge da dodatno slabe“, kaže Đogović.

Što se tiče izvoza iz Srbije ka Rusiji, neke vrste proizvoda su rasle, pre ove godine u kategorijama kao što su pumpe i kompresori sa 19,9 tona u 2022. godini na 446,3 tone u prošloj, telekomunikaciona oprema sa 0,2 tone u 2022. na 19 tona u 2023. godini. Električna i neelekrtična oprema za domaćinstva je sa 4.178,1 tone skočila na 11.422,7 tona u prošloj godini.

U ovoj godini je opao izvoz aparata za domaćinstvo, jer tu je bilo proizvoda dualne namene, neke vrste reeksporta i neke firme su i sankcionisane, ali već sada je došlo do pada izvoza tih proizvoda jer se prodobnije prati takva vrsta robnih tokova.

Ono od čega će Srbija i dalje zavisiti kada je u pitanju Rusija, ali i mnoge druge zemlje je uvoz đubriva, koji je od 2020. godine sa 23 tone skočio na 282,4 tone u prošloj godini.