Srbija pala na listi Indeksa percepcije korupcije

Srbija na najznačajnijem globalnom rangiranju zemalja po percepciji korupcije u javnom sektoru ima indeks 36 od 100 mogućih i pala je za pet mesta na listi – na 101. poziciju, navodi Transparentnost Srbija.

Zemlje se boduju na skali od 100 (veoma čiste) do 0 (veoma korumpirane), a Srbija je 2022. godinu prošla sa skorom od 36.

U prethodne dve godine Srbija je imala indeks percepcije korupcije (CPI) 38, i nalazila se na 94, odnosno 96. mestu liste koju objavljuje međunarodna organizacija Transparency International.

Skor za 2022. je ujedno najlošiji u poslednjih 11 godina, otkako se primenjuje ista metodologija ocenjivanja, saopštila je na konferenciji za novinare izvršena direktorka TS Bojana Medenica.

Od zemalja regiona samo je Bosna i Hercegovina lošija, sa indeksom 34, a Albanija deli 101. poziciju sa Srbijom.

Ovaj pad, posle decenijske stagnacije, očekivan je u situaciji otvorenog kršenja brojnih antikorupcijskih preventivnih zakona, ukazao je programski direktor TS Nemanja Nenadić.

Srbija da ne ugovara izgradnju puteva bez javnih tendera, traži EU

Šta je doprinelo oceni koju je dobila Srbija?

Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije ne postoji već četiri godine, a rad na novoj nije ni počeo, navodi se među faktorima koji su doprineli stanju u Srbiji.

Takođe, nova Vlada Srbije, za razliku od prethodnih, u svom planu nema borbu protiv korupcije definisanu kao prioritet (u ekspozeu su pročitane samo neki statistički podaci iz prethodnog perioda).

Nastavljeno je „otvoreno nipodaštavanje“ pravila za borbu protiv korupcije, koje je najvidljivije u oblasti profesionalizacije upravljanja javnim preduzećima i u državnoj upravi.

„Vlada se više ne trudi da stvori ni privid zakonitosti, već vršioce dužnosti postavlja retroaktivno, više puta nego što zakon dopušta ili jednostavno pušta da vršioci dužnosti obavljaju posao bez ikakvog pravnog osnova“, piše u saopštenju.

Umesto da se primene jasne odredbe postojećeg zakona o konkursima za direktore javnih preduzeća, sada se kao rešenje nudi transformacija JP u društva kapitala, kao i upravljanje koje bi vršili inostrani konsultanti, navodi se.

Budžet i drugi javni resursi nisu zaštićeni, a prioriteti koji se finansiraju sve skupljim zaduživanjem, određuju se bez unapred utvrđenog i usvojenog plana.

Na određivanje prioriteta, građani koji će te dugove vraćati nemaju mogućnosti da utiču, a upozorenja relevantnih državnih organa (Fiskalni savet) se odbacuju bez argumenata.

U mnogim slučajevima, uključujući i izveštaje Saveta za borbu protiv korupcije, dokumentovani slučajevi štetnih, a neretko i nezakonitih odluka koje se odnose na raspolaganje javnim sredstvima – ostaju neispitani (na primer prodaja banjskih lečilišta).

Izrazito dominantan vid ugovaranja najvrednijih radova su direktni dogovori, umesto tendera.

Osim što je proces donošenja mnogih važnih odluka u Srbiji  netransparentan, odluke se često donose van institucija koje su za njih nadležne.

„U tom smislu je naročito primetno da mnoge odluke iz nadležnosti Vlade i drugih organa, donosi predsednik Republike. To se može zaključiti kako po njegovim izjavama, tako i iz izjava nominalno odgovornih funkcionera koji ne propuštaju priliku da se pozovu na autoritet lidera vladajuće stranke“, piše u saopštenju.

Razlozi za sadržaj odluka, interesi za njihovo donošenje i procena njihovog uticaja –  ostaju nepoznati.

„Samo jedan od takvih primera su odluke u vezi sa eksploatacijom litijuma i drugih ruda, kako u vreme prethodnih pregovora, odustanka od pre godinu dana, tako i u pogledu sve češćih novih najava takvih poslova“.

Srbija već 4 godine u „lošijoj polovini sveta“

Indeks percepcije korupcije već dvadeset sedmu godinu za redom sačinjava Transparency International. Ove godine je rangirano 180 zemalja i teritorija, isto kao i u nekoliko ranijih godina.

Srbija je ove godine plasirana na 101. mesto (prošle godine 96), sa skorom od 36, koji je za dva niži od prethodne godine.

Ovo mesto Srbija deli sa još osam zemalja (Albanija, Ekvador, Kazahstan,
Panama, Peru, Šri Lanka, Tajland i Turska).

Ocena za 2022. godinu najlošija je u poslednjih 11 godina, od kada se primenjuje aktuelna metodologija i skala od 0 do 100.

Četvrtu godinu za redom, Srbija se nalazi u „lošijoj polovini sveta“, navodi Transparentnost.

Sa sadašnjim rezultatom od 36, kao i sve vreme od kako se objavljuje CPI Srbija je „stabilno“ u grupi zemalja sa raširenom korupcijom (ispod 50).

„Taj skor nas smešta sedam poena ispod svetskog proseka (43), 21 poen ispod proseka evropskog kontinenta, a čak 28 poena iza proseka onog dela Evrope čiji deo želimo da postanemo (EU 64)“,  navodi se u saopštenju.

Korupcija poskupljuje infrastrukturne projekte u Srbiji